Ратник

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 19

У пркос непрестано сметајућој реторици од стране цара Виљема, увек се наново кушало да се узме овај правац. Немачки је закон за морнарицу јуна 1912. године одредио био програм новоградња са годишњим прирастом, тако, да би немачка морнарица, — рачунајући да развитак не би био ничим запречен — поседовала године 1920.:

41 бојни брод,

20 бојних крсташа, 40 лаких крстарица, 144 дестроајера,

72 подморнице.

Исте је године у Енглеској први лорд адмиралитета Мг. Мшт[оп СКиге | изнео захтев, да енглеска морнарица мора: ако већ не (“о Кеејз (0 опе — а оно бар сматрати као „минимум егзистенције“ то, да мора на сваки начин надмашити Немце у размери. 16:10. О овоме је био интерпелисан у седници комисије за буџет 6. фебруара 1913. државни секретар за морнарицу адмирал Тирпиц, који је изјавио, да му ова пропорција одговара, само му се чини, да се може доћи практичније до исте релације, ако се успостави формула осам ескадри према пет ескадри. Томе Тирпиц још истиче, да овакова погодба између Енглеске и Немачке одговара главној интенцији закона за морнарицу: „Немачка флота мора бити тако јака, да се ни најјача држава на мору не може упустити с њом у борбу, а да се при томе не изложи тешком ризику“. Али ови покрети оба министра морнарице остадоше само пуком теоријом, те се и није никад покушало збити у стварно споразумевање. Осетљивост је с једне и с друге стране међутим више расла, него ли опадала. У енглеском је парламенту било постало обичајем, да се за расправе о буџету за морнарицу, сваке године, у јавној дискусији непрестано уплиће питање развоја немачке флоте. А раздражени је одговор на то из немачког државног већа био увек стереотипан: „Ми градимо, што мислим) да нам је потребно, Енглеска нека гради, што она хоће“!

Ипак је Черчил у свом првом говору у парламенту о прорачуну за трошак морнарице 1913. поново предложио: нека Немачка напусти своје бродоградње за једну т.зв. „годину одмсра“ т.ј. нека не почне градити нове лађе, па ће то исто учинити и Велика Британија, изузев „непредвидљиве догађаје“. Ову је последњу изреку немачко неповерење дакако схватило као „заседу“ и прогласило по новинама, да о том предлогу уопште не може да буде ни разговора. Са друге је стране сада тај негативан одјек дао повода г. Черчилу, да у свом следећем извештају о мотивацији буџета морнарице