Ратник

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 23

Приморац, са радосним чуђењем чује, схвата тај велики напредак. Не треба више да се повери лабавом кориту издубљеног стабла... Оштрим оруђем разсече дрво у два, четири, у стотине платница, те их спретно састави, истеса и тако сагради једну велику лађу, која сада већ може на далеко да носи насртаје целе гомиле оружаних бораца са свом њиховом спремом. Са огромним једрима, по тишини са два до три реда весала, наваљују лађе једне на друге. Страшно се камење баца надалеко из праћака, а приближивши се, убијају и рањавају момчад као град густа копља и облак стрелица, док након узајамног насртања, у крвавом окршају, не дође до одлуке.

У оно доба није било разлике између ратних и трговачких лађа. Несигурност на мору присили и ове да се за своја путовања, у намери да измене разне продукте, увек добро наоружају. Специјално ратни бродови и целе флоте, које служе само за борбу, граде се само онда кад се спремају ратне експедиције целих народа, што се видело код подхвата старих Египћана, код поморских битака Персијанаца и Грка.

Облик брода, начин ратовања — изузев незнатне метаморфозе — остаде за више хиљада година код свију поморских народа једнак. Тако је то било све док није у средњем веку жудња за златом, преко руку немачког калуђера Бертолда Шварца пронашла барут. Топови на лађама замењују традиционално оружје праотаца. Гвоздене кугле пробијају, цепају и најјаче храстове бокове бродова. Њихова је тачност у гађању још малена, те се мора много гађати док се савлада непријатељ. Поставља се на лађе што је могућно већи број топова, те њихова зјала укочено провирују кроз отворе. Поносно вију своје заставе корвете са једним, фрегате са два, а господари мора, линијски бродови, са три реда топова, један поврх другога. На овим последњим често се нађу чак .100—150 топова... Вражја је то бука, када сви ти топови одједном испале, да избуше непријатељеву велику лађу као решето. Ипак, велики број ових пуних, неексплодирајућих зрна, која погоде непријатеља, не потапају га, тако да се још и сада, кад нестане муниције, као и у најстарије доба, бацају мостови за насртај од брода на брод, изузев наравно случај, да се за време пуцњаве не погоди барутана, те не однесе брод у зрак.

Поново станка технике и поморске тактике за неколико векова. Велике флоте једрилица и надаље зависе од милости Посејдона и Аеолоса, богова мора и ветрова. Кад одједанпут немирни човечји дух ево носи нам... Данајски дар. Тако је диван тај проналазак, да је несхватљив из почетка. Сила је то коју нам даје пара...

Силна револуција наступа. Невреме и валови не уништавају више једну целу армаду, неповољни ветар не запречује више флоти, да заплови, да напада.