Ратник

730 РАТНИК

и 4 бојна крсташа — овима придолази у етату за годину 1914/15 одобрена градња двају даљних бојних крсташа, који морају бити готови до 1917. и 4 бојна брода, до 1920. године. Укупна је тонажа јапанског бојног бродовља у лето 1914. 550.000. Ова је флота дакле пета иза Енглеске, Немачке, Америке и Француске. Имала је укупно 34 бојна брода и оклопљене крстарице, међу којима 6 најтодеонијих са депласманом од 140.000 тона са главном артиљеријом од 30:5 ем. На ново одобреним типовима нормиран је исти велики калибар као п код Сједињених Држава (35.6 см.).

Из горе наведеног види се, да, до почетка рата, свака "поморска сила хоће да има што већи број лађа најмодернијег типа, јер је свака уверена, да су ови бродови најодлучнији фактор у борби, да од њих зависи победа или пораз.

Поред одржавања идеје дреднота неколико истакнутих стручњака, истина, рачунају са могућношћу, да ће, ако не у садашњости или у најближој будућности, то зацело скоро, једно ново чудо технике постати главним оружјем на мору. Беше то опет г. Черчил, који годину дана пре рата о овој теми говори овако: „Они који тврде, да ће велики бојни бродови моћи постати непрактични, упозоравају нас на опасност сумарена, који постају све то већи, и на велики непредвидљиви развитак технике у ваздуху“. Питање ових песимиста гласи: „Неће ли једног дана напад, који ће се управљати из зрака а извршити испод воде, скршити надмоћ бојних бродова, нарочито у тесним водамар2“ Али први лорд адмиралитета одмах умирује: „Ово још време није стигло. Са задовољством можемо констатовати, да надмашујемо свакога са нашим великим бојним бродовима и да не застајемо ни под водом ни у зраку. Захваљујући предвиђању лорда Фишера, наша је подморничка служба двоструке јачине него ли она друге најјаче поморске силе. Овај наш супериоритет не може тако лако да се изједначи, јер су подморнице успешне само у добрим и вештим рукама. Уз велики број подморница извежбали смо задњих десет година хиљадама официра и момчади, који постадоше вештаци у том оружју. Исто тако иу ваздушном оружју, мада смо у том погледу били врло опрезни, — факат који нас Британце карактерише, — наша се морнарица не треба да боји никога. Наши хидроавијони, и све на овоме пољу, надмашују друге државе. Али то није довољно, зато треба данас да кажем, да ми не смемо само у том погледу бити први. Сигурност наше државе на копну — па и на мору — може с оружјем само онда да се одржи, ако постанемо први у це„локупној техници пловидбе у зраку. Још немамо оне резул-