Ратник

36 РАТНИК

сутност флоте високог мора“. — Ово беху онда речи Тирпицове, којима хоће да увери јавно мњење о потреби грађења великих бродова и натецању са Енглеском. Противно

мњење тада није смело никада да дође до изражаја. Али.

странка радикалних пропагатора великих бродова остаде непоколебива чак и после Ведингеновог дела и дела његових. наследника. Овако н. пр. говори још и у задњој фази светског рата заменик шефа поморске секције аустро-угарског војног министарства, адмирал Родлер у делегацијама: „Што су непријатељске флоте поштедиле Јадран и наше обале, можемо поглавито захвалити нашој флоти, која кроз све године рата стајаше и још стоји нетакнута и увек спремна за борбу. Поред. одличне конфигурације наше обале сигурно су и сумарени допринели своје у овоме: али, то не одлучује, јер једино су оклопњаче, као носиоци тешке артилерије, оне силне мобилне тврђаве, које могу да доплове к оној тачки обале где опасност прети“. — Иронија судбине је хтела, да неколико дана после тога, 10. јуна 1918. буде торпедован и потопљен најновији и најјачи дреднот аустријске морнарице „Зхеп! 1 удп“, кад први пут исплови под командом адмирала Хорти-а.

Ну Ведингеново дело одмах почетком рата има тај од-

лучујући ефекат, да и Тирпицов поглед скрене од оклопњача.

на могућност рата са сумаренима. С овим немачко вођство рата учини најтежу и најсудбоноснију погрешку, која мораде повући за собом мржњу целога света на немачку државу: погрешку што је остварила идеју која зацело много обећава, идеју подморничког рата, али са недостатним средствима, те овако од почетне обмане дође до болног и горког разочарања и све даље до све безумнијих мера... очајања, — док се напокон све не изгуби и ништа више не узможе поправити. В ђство немачке морнарице, из горе наведених разлога, било је пропустило да усавршава подморнице, ово најмодерније оружје. Ово би оружје за слабијег на мору било сигурно од најеминентније вредности, јер овај зацело није био у стању да стигне Енглеску, која је тако у већ изграђеним оклопњачама као и у бољој могућности да нове сагради надмашила Немачку. И тако Немачка са цигло 27 готових сумарена ступи у рат.

„Нема никаквог смисла грађење такових малих лађа са тако маленим радиусом дејствовања“ службено изјави Тирпиц у Рајхстагу пре рата. Али, кад Ведингену пође за руком јуначко дело, државни се секретар а. ноћи претвори од Савла у Павла. Сада, у децембру 1914, једном интервју-у говори адмирал американском новинару Млерапа-и овако: „Да су подморнице једно ново и велико оружје у поморском рату, о томе нема сумње. Ми смо пре мислили, да оне не могу да

ЈА