Ратник

1 АРМИЈА НА СУВОБОРУ 11

дејствује активно. Но, у напред знајући да је одред на Маљену и сувише слаб за овај значајан задатак, ђенерал Мишић чини у исто време и предлог Врховној Команди, да се из састава Ужичке војске упути један одред од Косјерића у правцу Рожане и Росића у десни бок и позадину непријатељских трупа према Маљену.

Командант Дунавске дивизије П[ позива у току ноћи (5/6. новембра) извештава, да му је немогућно заузети Стражару, јер нема ни довољно снаге, ни поузданих трупа, па, скрећући пажњу команданта армије на ту околност, да због велике зиме, коју Војници рђаво одевени и без обуће тешко подносе, морал код трупа из часа у час све више опада, напомиње, да напад и маневар: не треба ни очекивати.

На целом армијском фронту утврђивање је и овог дана продужено.

Штаб армије остао је у Бољковцу.

Шестог новембра распоред армије остаје у главноме као и петог. Око подне непријатељ (јачине око 2 батаљона, 3—4. митраљеза и 2 брдска топа) предузима напад на предстражни положај Моравске дивизије П позива (линија: Циганске куће — Миловац—Бабаић), — али је напад одбијен.

На левом крилу армије дан је прошао на миру, само је, због непрекидне непогоде на Маљену, наређено команданту Дунавске дивизије [| позива, да трупе Маљенског одреда повуче у село Планиницу и тамо их заклони и одмори док време бар мало не попусти, а на Маљену и свима важнијим правцима к њему да остави довољно јака одељења.

Седмогта новембра продужују се борбе и на једном и на другом крилу армије. Са Баћенца је непријатељ одбачен у нереду и са великим губитцима ка Мионици, а наши делови гонећи непријатеља доспевају до Говеђег брда и Локве. На Маљену попушта време, те се Маљенски одред враћа на своје место, а командант Дунавске дивизије [ позива извештава, да јутрошњи делимични успех на Баћенцу подиже дух његових трупа.

Командант армије одлучује, да сутрадан (8 новембра) покуша напад деснокрилном групом свог армијског распореда. Но, око положаја Миловца на десноме крилу води се цео дан озбиљна борба. Око 4.30 часа по подне, непријатељ одбијајући испад нашег Ш пука ИП позива у правцу Оровца, притискује: јако на Миловац пешадијским јединицама врло добро потпомаганим митраљеском и артиљеријском ватром. Командант Моравске дивизије П[ позива извештава, да се пук на Миловцу не може одржати, али како је држање овог положаја нашим снагама било неопходно потребно за лакше извођење напада деснокрилном армијском групом, јер се надошли Љиг тешко