Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ

ОРГАНИЗАЦИЈА И ПОПУНА ИТАЛИЈАНСКЕ ВОЈСКЕ'

Од мајора Уга Франка.

Писац овог чланка указује на штетне стране пројекта закона о организацији и закона о попуни војске, који су од странке министра Бономи-а предложени парламенту.

Овом критиком законских пројеката могућно је да се упознамо у неколико са италијанском војском; у Њој су изложена и разна начела, која важе и за друге војске. (тога доносимо опширнији извод овога чланка.

1. Увод.

Писац излаже из почетка кратку историју организације италијанске војске. 1871. год. образована је италијанска војска са 10 армијских корпуса, 24 дивизије и засебном командом за острво Сардинију. 1883. год. повећан је број корпуса на 12 и број дивизија на. 25, од којих је једна била за острво (Сардинију. Доцније су финансијске прилике земље захтевале да се смање државни расходи; требало је дакле смањити и издатке за војску. Министар Пелу успео је да задржи 12 армијских корпуса и поред сразмерно малог буџета. Војска је имала 6 месеца смањено бројно стање ранијим отпуштањем ђедне класе и одлагањем позива рекрута, који су упућени у кадар место у марту тек у јесен. На тај начин омогућено де било задржати 12 корпуса, који се број у мобилном стању товећао на 18. Тај број сматран је као непходно потребан за обезбеђење граница, које нису биле довољно заштићене природом; могућни непријатељи: или су се налазили управо у ита„лијанској кући, или су могли лако -да уђу. Са оваквом организацијом ступила је италијанска војска у мају а Род у рат.

= Каззерпа де!" Езегсно Жанапо 1921. 1, П.