Ратник

[ АРМИЈА НА СУВОБОРУ 15

— Рајац, која се има упорно да брани и да послужи као ослонац за прелаз у напад у повољном тренутку. Ова одлука регулисана је заповешћу команданта армије О. Бр. 2960, која је исте ноћи (8/9 новембра) у 10:35 часова издиктована командантима дивизија телефоном. Та заповест почиње овако:

„Услед неповољне ситуације код Дунавске дивизије [ позива, армија има одмах предузети покрет и заузети нову браничну линију од Рајца закључно са Сувобором и одвојеним Маљенским положајем“.

„Овоме је покрету циљ, да армија на горе означеном фронту, као прикупљенијем, упорном одбраном спречи непријатељу даље надирање, а у повољном тренутку да одговарајућим маневром пређе и у офанзиву.“

„Према овоме: ит.дит.д.

Ноза линија положаја, коју је према овој заповести ] армија имала да заузме, беше у основи истога облика, као и она претходна. Повијањем левог крила и повлачењем центра на главну планинску греду фронт армије је постао још удубљенији, а крила више истакнута, нарочито лево крило на Маљену, које иначе не беше довољно наслоњено на трупе Ужичке војске.

Линија одбране имала је два фронта, један окренут на север (Сувобор—Рајац—Проструга), а други ка западу и он се скоро под правим углом спушташе од Проструге преко Палежа— Букове и Боблије ка Гукошу. Сем овога, нови армијски фронт по свом теренском склопу састојаше се из три одвојене групе положаја, од којих: прва беше на десној обали Љига, друга Сувоборска група, а трећа Маљен. Веза између ових група положаја била је могућна једино уском планинском гредом, неугодном за кретање и маневровање трупа. У опште по овом планинском земљишту и пољска артиљерија беше ограничена на заузимање положаја само у непосредној близини добрих путева, којих беше врло мало, а како нам је брдска артиљерија недостајала, то је помагање наше пешадије артиљеријском ватром морало бити јако отежано.

Дужина армијског фронта беше и надаље несразмерна снази армије, а Дринска дивизија 1 позива под командом ћенералштабног пуковника Николе Стефановића, која је сутрадан требала да уђе у састав 1 армије, имала је у ово време у сва четири своја пука свега 4200 пушака, те је мало могла поправити однос ефектива армије према пространству одсека који је држала.

Но, сем побројаних тешкоћа у тактичком смислу, на новој одбранбеној линији армије било је и других невоља. Пре свега, ту овим планинама великих висина, наше су трупе биле изложене јакој зими, а, као што је познато, оне беху не само без