Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 258

Једна глава о пољопривреди указује на потребу, да се у будућности што више земљорадничка производња има појачати, исто онако као и индустријска.

Колике и какве су грешке чињене у прорачунима на финансијској страни рата, види се кад се та глава у књизи буде читала, која је веома интересантна.

Познато је сада, како је стварност показала, да је финансијска отпорност појединих држава куд и камо већа но што се мислило. Финансијска оптерећења код свију зараћених држава прешла.су границе свију предвиђања. У одељку о популацији пишчева--разлагања и цифрег што их даје, а тичу се Француске, читаоца заиста упућују за размишљања. Ради читалаца којима дело не би дошло до руку, износимо цифре, које много казују: од 27 милиона становника у почетку 19. века Француска је достигла 39 милиона у почетку 20. века. Популација германске царевине, подељене 1814. г. на Немачку и Аустрију, за исто време попела се од 19 милиона на. преко 110 милиона.

Други део књиге говори о ратним средствима. И у еволуцији ратних родова оружја, за време рата, писац даје индикације по којима би се могли доносити закључци о њиховој употреби у будућности. |

Док су раније неки писци тврдили да човек остаје као борно средство непромењен, писац на једном месту износи: да се ипак све више од човека апелује на његове интелектуалне а све мање на његове физичке способности. Повод за овакве закључке дају нам само искуства стечена из овог рата. Развитак ратних машина све више и више, дајући уз том веће резултате, чини да човек постаје мање радник а више надзорник.

Ево шта је све рат усавршио: појачање артиљерије на рачун пешадије, повећање митраљеза које је вршено у току целог рата, увођење пушко-митраљеза, усавршавање авиатике.

Ручно је оружје уступало све више места аутоматском и постало оружје блиског напада и одбране, задржавајући ипак своју општу улогу у раду пешадије.

Одељак о пешадији садржи све што се писцу чинило да је овај род оружја претрпео у погледу измена. Пешадија и даље остаје елита војске, краљица битака, тј. оно што је и до сада била. Њена се улога није изменила, значај је остао исти и најважнији.

Сва техничка усавршавања ишла су у прилог пешадији, њима се она увек користила, постајала је јача, али и колико се чинило да би борац могао бити замењен, ипак се дошло да је човек био и остаје душа борбе. Његова присебност, саморадње и најобичнијег војника само су потенциране, мада је