Ратник

Г АРМИЈА НА СУВОБОРУ 23

напад, у циљу да одбаци непријатеља назад и олакша рад не само колони пуковника Петра Мишића већ и Маљенском одреду, с којим целога дана не беше никакве везе.

г) На крајњем левом крилу, колона пуковника Мишића требало је овога дана да се крене у 4 часа пре подне преко Игришта и Риора ка Маљену, но и ако је пред собом имала само један непријатељски батаљон, у току целога дана успела је само да заузме коту 680, те је пут од Сувобора ка Маљену остао и надаље пресечен, услед чега командант Дунавске дивизије [1 позива није и надаље знао, шта се дешава на Маљену. Мећутим, према једном извештају доцније примљеном, стање на Маљену било је овако: непријатељ је продужио напад на Маљен 11. новембра рано изјутра, и после боја цело пре подне наш одред, обухваћен надмоћнијом снагом са деснога крила, а без везе и ма какве помоћи од суседних трупа, око 1 часа по подне разбијен је и са великим губитцима одбачен на југ.

Пад Маљена значи губљење важнога ослонца на левоме крилу 1 армије, како са гледишта одбране, тако исто и са гледишта евентуалног нападног њеног дејства. Његов, пак, стратегијски значај био је у томе, што је запречавао правце непријатељског продирања у позадину распореда Ужичке војске и бок 1 армије, — и да је непријатељ по заузећу Маљена био енергичнији и предузео гоњење у правцу Гојне Горе, Ужичка војска морала би се одмах повући на Овчарско- Кабларску клисуру, а [ армија не би била у могућности да још пуна 4 дана даје отпора на Сувобору. Али заузимањем Маљена непријатељ је у сваком случају добио ванредан ослонац за свој даљи рад и обухватни маневар према нашој групи на Игришту и Сувобору.

Из побројаних факата види се, да су узроци због којих је Маљен изгубљен у првом реду: неактивност колоне пуковника Мишића и одреда из састава Ужичке војске, упућеног преко Дивчи баре у помоћ Маљенском одреду, а потом: бројна слабост наших трупа, невештина и слаба њихова одлучност у борбама на планинском земљишту по ноћи и магли и најзад одлучност и дрскост непријатеља у нападу под оваквим условима. |

Дванаестог новембра одмах по поноћи непријатељ је отпочео показивати активност и то већу према десном крилу [ армије (пред фронтом Дринске дивизије 1 позива и Моравске дивизије [| позива).

Под заклоном мрака непријатељ је према нашем десном крилу покушао да пређе Љиг, близу утока Драгобиљске реке и преко дрвеног моста код Гукоша, а сем тога показао је намеру и за подизање још једнога моста северно од села Гу-