Ратник

Г АРМИЈА НА СУВОБОРУ 25

Одред из Ужичке војске, који по паду Маљена одржаваше везу између ове војске и 1 армије, у току 12 новембра дошао је преко Тометиног поља на линију Гојна Гора—Зелени Брег, према наређењу команданта Шумадијске дивизије ! позива, "чијем је' саставу и припадао.

О јачини непријатељских снага према левоме крилу 1 армије није било тачних података, али, према свима прибављеним извештајима, било је ван сваке сумње да непријатељ на томе правцу има јаку снагу.

Међутим, између колоне П. Мишића пред Риором (на крајњем левом крилу 1 армије) с једне стране, и села Душковца и Гојне Горе где се налажаху трупе Маљенског одреда и одреда из састава Ужичке војске, беше празан и непоседнут простор 'од пола дана марша и на тај начин непријатељу отворен. правац за раздвајање трупа левога крила 1 армије од десног крила Ужичке војске и за продирање у позадину и једне и друге. Код оваквог стања, командант Дунавске дивизије | позива доноси сасвим умесну одлуку, да трупе са крајњег левог крила армијског распореда повије на линију Бабина Глава – Дружетићи.

Овим повијањем левог крила армије уназад Маљен је дефинитивно уступљен непријатељу, али је зато лево крило армије дошло у линију центра и деснога крила и добро се наслонило на трупе Ужичке војске.

Тринаестог новембра пре зоре (око 2 пре подне) командант | армије примио је детаљне извештаје о неуспеху колоне П. Мишића, о дефинитивном напуштању Маљена и одлуци команданта Сувоборске групе да повије лево крило својих трупа на Бабину Главу и Подове, —а од сванућа до подне низали су се један за другим извештаји са разних страна о неуспесима и тешком стању наших трупа на појединим тачкама армијскога фронта.

Тако, према десноме крилу, под заклонбм мрака, магле и вејавице, непријатељ је успео да до зоре ојача своје делове на падинама Боблије и да поред тога пребаци преко Љига и према Спасојевини мање своје делове. Око 8 часова отпочела је на овоме одсеку борба и ускоро се развила у упоран и жесток бој, јер командант Моравске дивизије || позива беше предузео напад у циљу да непријатеља одбаци у Љиг. Напад за први моменат беше успешан, али већ око 9 часова трупе Моравске дивизије П позива беху заустављене особито јаком и прецизном митраљеском ватром, претрпивши знатне губитке. Око | часа по подне, под заклоном густе магле, непријатељ изврши снажан контра-напад и после кратког времена успе да избије на Боблију, а наше одбачене трупе прикупљаху се на Букви и Лисини, где беше дивизијска резерва.