Ратник

32 РАТНИК

Одмах по ручку непријатељ и према десном нашем крилу, а нарочито према Дринској дивизији ! позива, развија жесток напад, ванредно га помажући јаком ватром из митраљеза, пољских топова и брдских хаубица.

Интензивност непријатељског напада, како на центру тако и на крилима фронта армије, од 2'30 часа по подне беше: све већа и у 4 часа по подне достиже кулминацију изазивајући врло озбиљну кризу на нашој страни. Али у брзо ситуација. се обрће у нашу корист. Дејствујући са ретком ризичношћу, по цену огромних жртава и са крајњим напрезањем својих: трупа, командант Дринске дивизије ! позива успео је да одржи Гукошке положаје, а командант Дунавске дивизије ! позива. да. поврати део изгубљених положаја на центру армијског распореда.

Али од ових почесних успеха локалнога значаја не беше: велике користи. Прва армија се из дана у дан приметно топила под јаким ударцима надмоћнијег непријатеља, борећи се у исто време са оскудицама у артиљеријској муницији и храни, као и са свима тешкоћама, које. долажаху од рђавог времена, магле и планинскога испресецаног земљишта.

Преморене, исцрпљене, малаксале и поколебане наше трупе нису више могле издржавати силну непријатељску митраљеску и артиљеријску ватру, а нарочито ону из брдских хаубица. Командант Моравске дивизије П позива, достављајући овога дана команданту армије извештај о борбама 12. и 13. новембра, приложио је и рапорте команданата пукова исте: дивизије, којима се констатује: потпуна душевна клонулост, велики поремећај у дисциплини и апатија трупа према борби. Сви команданти пукова, а са њима и командант дивизије, изјављиваху: „да ће се овом великом злу тешко моћи стати на пут“.

Мећутим командант 1 армије, неумрли Живојин Мишић, и у овим најтежим тренутцима опште клонулости остаје велики оптимиста, не губећи ни за секунд веру и наду у побољшање прилика. Овог истог дана по пријему и пажљивом разгледању извештаја команданта Моравске дивизије [| позива, говорио је начелнику штаба армије у нашем присуству:... „Самопоугдање трупа 1 армије ипак није сасвим изгубљено... почесни успеси на фронту Дринске и Дунавске дивизије 1 позива јасно казују да морал, љубав према Отаџбини, безгранично пожршвовање и познати елан наше војске нису сасвим угушени, већ само привремено помрачени...“

Петшнаестог новембра, око 9 часова пре подне, непријатељ. наставља напад на Сувобор и на положаје на десној обали Колубаре, но све до подне без велике жестине и јачег излагања.

Око једног часа по подне непријатељ отвара врло јаку артиљеријску ватру, а одмах потом почиње снажан напад прикупљеним снагама пред целим фронтом ! армије.