Ратник

Т АРМИЈА НА СУВОБОРУ 37

4. Милановац пореметило операцијски фронш остале наше војске, а да би се због тога и Београд морао напустити.

Ђенерал Мишић очевидно нервиран, савлађујући се и «старајући се да што хладнокрвније, а при том што јаче истакне узроке, због којих је одступање | армије постало већ неминовно, даје контра-разлоге, наводећи и своје „скромно мишљење, да се због повлачења 1 армије Београд ипак не мора напуштати.“

У даљем току овог телефонског дуела, војвода Путник остаје и даље при своме мишљењу, и ради убеђивања команданта 1. армије, да се положај на вододелници Западне Мораве и Колубаре не смеју још напуштати, наводи му да ће његова армија са нових положаја испред Г. Милановца, ако неприја-

"чапељ понова на њу јаче притисне, за један дан доћи до КраФујевца, док би другој армији требало неколико дана да приститне до Крагујевачкох положаја. Ђенерал Мишић, не попуаштајући пред новим разлозима начелника штаба Врховне Жоманде, почиње да губи урођену му хладнокрвност, раскопчава на мах своју блузу, устаје и стојећи нешто јачим гласом "одговара: „ја се надам, да до повлачења ка Крагујевцу неће доћи, а ако се та несрећа не буде могла да избегне, у сваком ту случају створити довољно времена за прилажење осталих армија ка Крагујевцу.“

Настаје још једна кратка пауза у разговору између Путника и Мишића и њу искоришћује пуковник Ж. Павловић, да од начелника штаба 1 армије пуковника Хаџића још једном потражи обавештење, где се тачно завршава лево крило новоизабране линије положаја северо- западно од Г. Милановца.

Најзад настаје и одлучан моменат. Путник позива Мишића на телефон и још једном инсистира, да се 1 армија не повлачи са положаја на којима је. Ђенерал Мишић, промукло и доста узбуђено, понавља све раније већ наведене разлоге, са којих му је немогућно, да од своје одлуке одустане, но видећи, да шеф штаба Врховне Команде надаље остаје при своме миаиљењу, а с друге стране не могавши да пристане на обуставу већ издатог наређења за покрет армије ка Г. Милановцу, чаачно у 11 часова (пред поноћ) ставља свој положај коман"данта армије на расположење војводи Путнику. У место одтовора Путник наређује, да му се одмах писмено доставе побуде команданта | армије за повлачење са дотадањег положаја на оне испред Милановца, што Мишић и извршава: пише представку О. Бр. 3187, коју је у 11.35 часова по подне лично прочитао војводи Путнику, поред кога је био и пуковник Ж. Павловић.

Та представка шифрирана је и телефоном одмах послана Врховној Команди, а гласи: