Ратник
~
[ АРМИЈА НА СУВОБОРУ 39
на овакву ситуацију вели: „одржање Сувоборског положаја немогућно је. Питање је, могу ли се наше трупе сутра повући, ако ноћас остану на овим положајима“.
Моје је мишљење, обзиром на све ово: трупе ове армије при сутрашњем нападу од стране непријатеља не би могле одржати садање положаје, а с погледом на развучени фронт од преко 30 км. у оваквом терену принуђене на одступање, не би могле уредно одступити због изломљенога терена и ко зна у каквом би реду и способности стигле на положај НакучаниТаково-Семедраж, јер других положаја нема, а о употреби артиљерије на заштитничким положајима скоро није ни мислити. Због свега овога, позват да о својим трупама водим рачуна, као и о даљим противствима, налазим, да је мудрије постепено сутра отпочети повлачење на нове положаје, у реду, него сачекати да на повлачење будем приморан и ово да извршим у нереду.
Нови положај је у пола краћи и верујем да ћу на њему моћи дати јак отпор непријатељу.
Молим за хитан одговор, а и свако друго наређење Врховне Команде извршићу са најјачом енергијом, ако се горње моје мишљење не усвоји, скидајући са себе одговорност за последице.
Командант, ђенерал, Ж. Р. Мишикћ с. р.“
Саслушавши ову представку ђенерала Мишића, војвода Путник се удаљује од телефона, а после непуних пет минута јавља се пуковник Ж. Павловић и команданту ! армије саопштава: да је начелник штаба Врховне Команде најзад ододрио повлачење 1 армије са линије Бабина Глава—СувоборПроструга— Голубац на положаје северо-западно од Милановца, или да је нова линија положаја, изабрана од стране ђенерала Мишића, на левом крилу у неколико измењена, ради боље везе са Ужичком војском, што ће се већ видети из заповести, која ће армији бити већ послана.
Остављајући телефон, Мишић као да је са себе збацио какав огроман терет, хитро отвара врата прегрејане механске собе и стојећи на самоме прагу, са истуреним грудима и забаченом главом, стараше се да се брзо освежи и од напрезања поврати, а пуковник Хаџић покушава да од пуковника Павловића добије одмах извршену корекцију изабране линије положаја. Молба беше одбијена са изјавом, да се наређење пише и да ће одмах телефоном бити армији послано.
Ето, шако је 15. новембра пред саму поноћ (тачно у 11.50 часова), завршена на телефону историјски значајна бштка из-