Ратник

42 РАТНИК

ситуације у којој се налазисмо. Само, бар у ! армији, био је мали број оних команданата и старешина, који су веровали да се успешна офанзива може ускоро да изведе и њоме преокреш изазове код онакве ситуације, каква је стварно у то време била на фронту 1 армије.

3. Од 2. новембра, дакле од дана пријема команде над! армијом, па до 16. новембра, када је своју армију довео на положаје, са којих. је успелу. и познату офанзиву отпочео, ђенерал Мишић је непрекидно на офанзиву мислио и чак и под врло неповољним околносшима покушавао да своју замисао о прелазу армијом у напад оствари. Кад му је, пак, од потчињених команданата по који пуш и наговештавано, да се због тешке ситуације офанзива мора да одложи, осетивши се као ножељ погођен, остајао је шпак при своме мишљењу и тврдећи, да се рђава ситуација само нападом може да поправи, вребао јеш надаље сваку прилику, коју би за прелаз у напад могао да искорист!.

4. Дринска дивизија 1 позива придата је 1 армији не иницијативом Врховне Команде, већ после три пута понављаног захтева команданта армије ђенерала Мишића, да се ширина додељеног армијског одсека, доведе бар у приближно природан однос са јако слабим ефектшивом армије, која беше сведена на 17.980 пушака. На дан уласка Дринске дивизије | позива у састав 1 армије, број њених пушака није износио ни 18.000, јер је Дунавска дивизија 1 позива имала 4930, Дунавска дивизија П[ позива 5129 и најзад Моравска дивизија [ позива укупно 7921 пушку.

5. Најзад, 15. новембар је историјски значајан дан. Победа одлуке ђенерала Мишића над мишљењем војводе Путника, као последица одличног познавања праве ситуације на фронту армије, одлучности и чврстине карактера њенога команданта, беше стварно зачетак предстојеће победе 1 армије и остале наше војске над непријатељем, зачешак победе, која нам је пронела славу широм целога света, а уз шо и праведно обесмртшила име сјајног иницијашора и првокласног војсковође Живојина Мишића.

ТРЕЋИ ДЕО

Заустављање на новој линији одбране, уређивање и спремање армије за напад, у току: 16, 17, 18, и 19. новембра.

Шеснаестог новембра, одмах по сванућу, отпочео је покрет 1 армије ка положајима испред Горњег Милановца, а командант армије са оперативним одељењем свога штаба, кренуо се од Врнчанске механе аутомобилима у 7 часова пре подне