Ратник

46 РАТНИК

Осамнаести новембар прошао је такође готово потпуно на миру. Непријатељ у току дана није показивао никакву „активност ни према једноме делу армијскога фронта и сем пушкарања између његових патрола и наших заштитних делова нигде није дошло до јачег сукоба.

Код суседне Ш армије није било такође борбе целога дана, а на фронту Ужичке војске од подне осећао се притисак непријатеља једино на десној обали реке Каменице према положају Великом Пољу.

Трупе 1 армије довршаваху овога дава утврђивање положаја, а извештаји команданата дивизија истицаху пријатан "факат, да се после дводневног одмарања осетила знатна промена у расположењу и осећању наших трупа, да се на многим местима позади положаја ори песма и вије коло, и т. даље. Командант Дринске дивизије 1 позива писменим извештајем "тврдио је: да је српски војник и даље свестан своје дужности и прожет љубављу према Отаџбини и да по свему нападни дух наших трупа није изумро. Сличне извештаје беху упутили команданту армије и остали наши дивизијари, а око подне примљен је и из 11 армије један извештај, изобилан у детаљним подацима о стању код непријатеља. Ти податци беху прибављени испитивањем непријатељских бегунаца из 42. хонведске дивизије, а у изводу гласе овако: Изнуреност непријатељских "трупа услед дугог маршевања по испресецаном планинском "терену, рђавом времену и упропашћеним путевима достигла је врхунац. Губитци невероватно велики. Од почетка рата попуна у људству је већ пет пута извршена, у строј су увучени и сви неспособни од 24—36 године, па ипак батаљони су јаки свега 4—500 људи. По пуковима нема више од 3—4 активна официра, те пуковима командују мајори, батаљонима капетани „а четама заставници. Снабдевање рђаво и врло тешко, морално стање слабо. Непрекидне патње и борбе досадиле су војницима и изазвале код њих жељу за предајом. По речима неколиких интелигентних бегунаца, изнемоглост је њихових "трупа достигла тај ступањ, да ће их Срби по оваквом терену м времену ускоро моћи и грањем тући.

Ови податци беху добро дошли команданту 1 армије, да му уз читав низ других мера послуже као моћно средство за буђење свести наших војника, за подизање уздрманог морала и улевање воље за даљу истрајност. У томе циљу, ђенерал Мишић лично израђује и истога дана отпушта наредбу О.Бр. 3267, којом саопштава својим јединицама стање на непријатељској страни, завршавајући је овим речима: „Овакво шешко ш жалосно стање код непријатеља ваља сада искористити, нападати га свуда и на сваком месту, нигде му не дати мира ни станка, докле год га не уништимо и не џстерамо из наше

а "