Ратник
1 АРМИЈА НА СУВОБОРУ 49
нису више у стању да код наших трупа поврате морал и вољу да бране своју земљу. Све примерно залагање и пожртвовање официра ништа није помогло.
Потребно је да се предузму најсуровије мере, да се даље срамно бегство наших трупа пред непријатељем, који је слабог квалитета, спречи.
Зато наређујем:
1. Да официри, командири чета и старешине у опште у борбеном строју и распореду буду на својим прописним местима.
2. Свака јединица мора имати пб једну четвртину своје снаге у резерви.
3. Резерва се мора употребити само активно за противнапад. 4, Код сваког старешине мора бити једно одељење од најбољих и најпоузданијих војника, са којима ће дотични старешина убијати све оне војнике, који беже уназад или покушавају да се из борбе уклоне. Кад год је ово могућно, за ово употребити и саму резерву.
5. Све остале мере у овоме смислу, које команданти нађу за потребне, предузеће се обзиром на прилике које у њиховој команди владају.
6. Све ово саопштити трупама и за извршење свега овога биће лично одговорне све надлежне старешине.
Начелник Штаба,
Војвода, Р. Путник с. р.“
Међутим, на фронту 1 армије, чим се она на новим положајима прикупила и пуна два дана одморила, није више било потребе за применом побројаних застрашавајућих мера, препоручених од стране Врховне Команде. Напротив, по тврђењу команданта Дунавске и Дринске дивизије 1 позива, чим је трупама наглашена намера за прелаз у напад, настало је приметно повраћање одушевљења и нападног духа.
Деветнаести новембар је дан интензивног спремања ! армије за прелаз у напад.
Пред фронтом армије непријатељ је опрезно и лагано подилазио, групишући своје јаче снаге више према десноме крилу наше армије, дакле, у правцу Горњег Милановца.
На свима одсецима нашег армијског фронта непријатељ долази у додир са нашим предњим деловима, због чега се целога дана чује пушкарање, а с времена на време и по који топовски пуцањ.
Пред фронтом Ш армије и суседне Ужичке војске, непријатељ такође подилази, али до озбиљних сукоба нигде не долази,
РАТНИК, СВ. УП—УШ, 1981. 4