Ратник

4 АРМИЈА НА СУВОБОРУ 58

Да опишемо овде још неке мале, али за оцену рада команданта 1 армије ипак значајне догађаје, који су се одиграли у Оперативном одељењу штаба 1 армије 19. новембра од 8.30 до 11 часова по подне.

Ђенерал Мишић био је за време вечере врло добро расположен и смејао се прогнози за заказани напад, управо тророчанству неких сељака из околине Горњ. Милановца, који «су по знацима примећеним на плећки испеченог прасета утврдили, да непријатељ не може даље и да ће наша војска ускоро бити победилац!... Ове нам вести беше донео при крају вечере коњички пуковник (сада ђенерал) Ђока Ђорђевић, а беху добро дошле ради разонођења од напорног и озбиљног посла последња два дана. Али баш кад је командант армије био при жајвећем расположењу и смеху, донесоше му писмену пред«стазку команданта Дунавске дивизије ||] позива, као одговор на примљену заповест за наређени напад. Командант ове дивизије искористио је прилику да, потврђујући пријем издате заповести, скрене још једном пажњу команданта армије на разлоге, са којих је заказани напад шребало одложити. Ђенерал Мишић, прочитавши добијену представку, промени расположење, устаде и пређе у своју собу. Пошто је попушио цигарету и неколико пута прошао своју собу, заустави се код самих врата (између његове собе и собе шефа штаба), па обрнувши се пуковнику Хаџићу, рећи ће: „Овај Васић наводи неколико јаких разлога, али моји су разлози ипак јачи...“ Потом наставља шетање по соби, призива к себи пуковника Хаџића и наређује, да се у духу директиве Врховне Команде постигне «споразум са суседним командантом Ш армије о времену почетка напада.

После неколико минута пуковник Хаџић добија везу са начелником штаба Ш армије (пуковником Душ. Пешићем), који, на упућено му питање, у које ће време почети напад Ш армије, "објашњава, да они не могу пре 9 часова због !! армије, која Ће бити спремна тек у 11 часова пре подне. Пуковник Хаџић скреће пажњу, да је то и сувише доцкан, а: пуковник Пешић „надугачко износи разлоге, због којих другојаче не може да буде. Начелник штаба прекида разговор и полази ђенералу Мишићу, да га о свему овоме извести, али овај, слушајући гразговор, нагађао је већ одговор и пресреће га речима: „Добро, чуо сам. Нека иду до ђавола. Не шреба ни да нападају, знао сам, да ће њима нешто фалити...“ Ужасно се наљутио, нервозно шета по соби и псује...

После десетину минута командант армије позива начелника штаба и наређује му, да се споразуме са нашим командантима дивизија о томе у које време да отпочне напад и да их нарочито упита, да није 3 часа јутра, као што беше наре-