Ратник

54 РАТНИК

ђено, и сувише рано за почетак рада. Док се пуковник Хаџић споразумевао са дивизијарима, његов помоћник мајор Милосављевић однесе ђенералу добијени извештај команданта ТУ пука 1 позива о борбеној подобности озог пука, који је ради ојачања армије упућен и овог дана пред ноћ ушао у њен састав. Овај извештај беше. веома песимистички написан, а помоћник начелника штаба, не знајући да га је командант армије већ разгледао, отпоче да објашњава његов садржај, али и не стиже да заврши, јер беше заустављен речима: „Доста, иди, носи то напоље! Не шреба ми извештај ше кукавице! гр таквима, Србији би давно одзвонило!..“

Три наша команданта дивизије предлагали су, да напад отпочне у 7 часова пре подне, сматрајући да ће то време бити најпогодније, обзиром на испресецаност терена, на боље дејство артиљерије и евентуалну маглу. Једино је командант Дунавске дивизије 1 позива налазио, да у циљу изненађења: непријатеља напад треба да отпочне у 3 часа јутра. Командант армије усвојио је предлог већине, па је стога командантима дивизија одмах саопштио, да сутрадан напад почиње у 7 часова, а о томе су после четврт часа извештени и суседи: шеф штаба Ш армије и командант Ужичке војске.

Ове ноћи рад у оперативном одељењу штаба |! армије завршен је тек у 1'30 часова по поноћи, а командант, ђенераљ Мишић, није легао све до 240 часова пре подне, већ је непрекидно шетао по соби и пушио.

Распоред 1 армије 19. новембра, дакле уочи преласка у напад, види се са скице Мо 1.

Да заршимо једним закључком и овај период делања | армије, у коме сви напори њенога команданта, као. и осталих старешина, беху упућени што бржем уређивању и што бољем припремању армије за напад.

1. Још од 11. новембра позитивно се знало, да је и на непријатељској страни рђаво стање, али се и при свем том ово сазнање није могло да искористи, из простог разлога, што је на нашој страни стање било још горе.

Свестан тога факта, командант ! армије залаже сву своју делашност, одлучност и напрезање ради сшварања погодних услова за уређивање, одмарање и у опште за поправљање сшања његових трупа. Тежња његова у овоме смислу очевидна је, а најлепше се огледа у изложеном већ његовом раду од 13. до 16. новембра.

У времену општег песимизма и душевне клонулости, трупе Прве армије, шачно по предвиђању ћенерала Мишића, одмах по извлачењу из ближег додира са непријатељем и по тродневном уређивању и одмарању долазе к себи и повраћају; се од страшног поремећаја у сваком погледу.