Ратник

Г АРМИЈА НА СУВОБОРУ 57

ДЕО ПРВИ: БИТКА.

Први дан бишке, 20. новембар, освануо је под густом маглом, од које смо у ранијим операцијама имали великих непријатности, али око 7.30 часова пре подне магла је изчезла и цело бојиште одједном беше обасјано топлим и пријатним јесењим сунцем.

До 7. часова пре подне груписање снага за напад на целоме фронту армије беше потпуно завршено, а тачно у 7 часова напад је отпочео и у току дана овако се развијао:

1) На десном крилу, код Дринске дивизије ! позива, није било јаче борбе све до 9 часова пре подне, када је десна нападна колона дочекана јаком пешадијском и митраљеском, а лева колона артиљеријском ватром и то све са положаја Мрамора. Па ипак око 10 часова пре подне центар десне колоне успе да избије под гребен Мрамора, а лева колона на ћувик изнад села Ручића на левој обали потока Пољане. Борба је и по подне продужена, и у току дана Дринска дивизија 1 позива успева да овлада Мрамором и да избије на фронт: село Ручић— Крива Река.

2) Командант Моравске дивизије [1 позива намеравао је да главни напад управи ка Врановици, најважнијој тачки пред његовим фронтом, па да обухватајући овај положај с јужнеи југо-источне стране одбаци непријатеља од Проструге. Због тога му је десна нападна колона била знатно јача.

Целога дана водила се лагана али успешна борба на фронту ове дивизије, и на јачи непријатељски отпор наишло се само код села Доњег Бранетића. Дивизија је заноћила: десном колоном на седлу између к. 483 и Врановице, а левом колоном на положају код изворног дела реке Бранчице.

3) Дунавска дивизија 1 позива почиње напад такође двема колонама, које беху дочекане јаком артиљеријском ватром са положаја Трешњице и Хаџића брда. Командант дивизије ангажује и последњу своју резерву (свој коњички пук), а артиљерију баца на предње положаје, те око 1145 часова пре подне успева да сломи отпор непријатеља и да избије десном колоном на Чолића брдо, а левом на Дубаву. Са ових тачака дивизија је продужила наступање целим фронтом за непријатељем, који се повлачио преко Озрена, села Лозња и Бањана, а заноћила је на линији: седло северно од Љеваје — Озренска коса Трешњица. 4) На фронту Дунавске дивизије П позива, на крајњем „левом крилу армије, непријатељ је упорно бранио своје положаје. Око 9.30 часова пре подне дивизија напредује у правцу Овчице и са својом средњом колоном заузима предњу ивицу положаја Шукунђеда. Борба је продужена целога дана, но са