Ратник

50 РАТНИК

Дунавска П позива: Чачак — Срезојевци — Теочин—Брацићи— Сувобор.

На поменутој греди прикупити дивизије пошто се пошаљу гонећи одреди испред фронта, привући ближе артиљерију и очекивати даље моје наређење.

Вечерас опрезно се осигурати предстражама, учинити јаку везу са суседним дивизијама и изашиљати патроле на што већу даљину.

Почетак сутрашњега рада опет у 7 часова јутро.

Корекције овога, по потреби и предлозима, чиниће се "телефоном.

(О пријему ове заповести одговорити.

Командант армије, Ђенерал Ж. Р. Мишић, с.р.“

У 5.10 часова по подне командант армије позива на телефон помоћника начелника штаба Врховне Команде, саопштава му резултат напада и намеру за сутрадан и најзад, обзиром на стратегијски положај 1 армије и њену деликатну улогу у „отпочетој офазиви, скреће му пажњу на потребу њенога оја'чања. Пуковник Павловић изјављуге, да се с тим потпуно слаже и да ће одмах реферисати војводи Путнику.

У 5.30 часова по подне заробљеници почињу да пристижу у Гор. Милановац уз велико расположење штабног особља и оног малог броја заосталог и преплашеног становништва. Варошка пијаца. на којој су заробљеници прикупљани пребројаванл и хлебом снабдевени, намах оживе.

У 6.40 часова по подне командант армије разговара телефоном са командантом Ужичке во:ске ђенералом Арачићем. Саопштава му резултат данашњега рада и намеру за сутрадан, пита га, шта ће сам предузимати и најзад, бодрећи га, узвикује, смешећи се, другарским шаљивим тоном: „Не дај се, Вуле, жив у руке!“..

Двадесет првог новембра у 7. часова пре подне отпочео је други дан битке на фронту ! армије и овако се развијао:

Напредовање Дринске дивизије ] позива на десном арсмијском крилу беше укочено око 11 часова пре подне јаким отпором непријатеља. У 1.30 часова по подне непријатељ чак и напад покушава на леву колону ове дивизије, али без успеха. Но, до 5 часова по подне, непријгтељ је успео да под заклоном магле и: терена прикупи своје снаге, па да нешто доцније понова крене у напад, и то са успехом, јер је Дринска дивизија [ позива принуђена да се повуче на њене јутрошње положаје код села Ручића.