Ратник

војска, него је и у природи Његовој био урођен војнички дух. То је био и разлог, што Он у раној младости, не премишљајући се ни тренутка, бира за се војнички позив, њиме се жарко одушевљава, њиме ступа у свој тешки али славни стваралачки живот. Као официр бори се на страни Француза 1870. —1871. год., и у томе се рату нарочито одликује храброшћу и одлучношћу. Као војвода Петар Мркоњић појављује се у Херцеговачком устанку 1875. год. и мађијском моћи скупља око себе усташе, чинећи чуда од јуначких дела. Као краљ, у ратовима за ослобођење подјармљене браће 1912. и 1913. године, Он је Врховни Командант војске и под Његовом су командом извојеване славне битке на Куманову, код Битоља, на Скадру, на Једрену, на Брегалници итд. Он је осветник Косова и Сливнице.

Данас Га више нема међу нама.

Бол који нам ствара туга за таквим Владаоцем и Човеком, не могу нам ублажити ни сузе ни уздаси.

Ми, војници, који смо били верни своме Краљу, осећамо тај бол много више, баш зато што смо му били верни. Али у том тешком часу, у мучном осећању да смо остали без поглавара, прву нам је утеху дала наша Света Вера. Звонким гласом позвала нас је пред олтар Свевишњег, да положимо заклетву достојном Сину Великог Оца. Ми је положисмо, а то нам даде снаге тужној и збуњеној души, јер не остајемо више обезглављени.

Зато: прикупимо се око новог имена, које смо гласом своје заклетве уздигли у небеске

УП