Ратник

4 РАТНИК

Да се |. к. рано изјутра 6./9. крене на марш, те да још у току дана може потпомоћи |У. рез. корпус, који су Франзузи били напали са фронта Вгегу—51. Зопрр1е -—Репсћага, по немачкој оцени, у јачини једног корпуса;

Да !У. корпус дође северно од Марне, сев. од [а Еепе 5005 Јопагге, тако да 7./9. изјутра — у свануће — (по наређењу од 6./9.) може избити на линију Ттосу—Рогоу еп Мишенп, т. ]. на десно крило |У. резервног корпуса. -

П, и ТУ. корпус извршили су неузнемиравано своје одступне покрете — благодарећи енглеској неактивности,

Дакле, 5. септембра Клук је маршевао ка Зејпе-и да савезнике на њу набаци. Међутим, то се у току тога дана није могло извршити — јер је контакт већ био изгубљен. У вече тога дана, због Мануријевог напада — на ТУ. рез. корпус, Клук је морао да уради по вољи противника оно што је могао учинити тога дана изјутра по својој сопственој вољи, т. |. извршавајући наређење своје Врховне команде, т. ј. морао је наредити повлачење, које он зове „скретање у десно“ (Кесћиабтагзсћ), док је изјутра могао задржати своју армију и уштедити јој два усиљена марша и не излагати је опасној ситуацији, у којој би се могла наћи, да је енглеска војска само мало била активнија.

Ово је посматрање Клуковог рада 5 септембра, засновано на факту, да је он био из Врховне команде примио наређење напред наведене садржине:

„| и П. армија остају према источном фронту Париза. !. амрија између Озе 1 Марне, поседајући прелазе на Марни западно од Сћагеаи ТМету; П. армија између Марне и Зеђе, поседајући прелазе на Зејпе између Носеп! и Мегу (закључно). Ш. армија има за маршевни правац Тгоуез и источно“,

Међутим, по напису једног немачког ђенералштабног официра, немачка Врховна команда за 5. септембар издала је инструкцију следеће садржине:

„Непријатељ се извукао испред обухватног напада |. и П. армије и са деловима се наслонио на Париз. Извештаји и друге вести наводе на закључак, да непријатељ упућује трупе ка западу са фронта Тош — ВеШог, као и да пред фронтом од Ш. немачке и од У. немачке армије такође извлачи извесне делове од својих армија. Набацивање целокупне француске војске на швајцарску границу у ј. и. правац више није могућно. Мора се много више са тим рачунати, да непријатељ ради заштите престонице и ради грожења десном немачком боку јаче снаге довлачи у област Париза и да изводи и нова фор _мирања.

„Ри П[ армија морају стога образовати фронт према Па-