Ратник

148 ___'АТЊНИК__ __ ЊЕ |

Ове операције у Јужној Пољској пуне су с обе стране разних подхвата и комбинација и представљају, можда, најинтересантнији период покретне војне у светском рату. Судећи по мемоарима, оне су нарочито прирасле за срце ђ. Лудендорфу.

Анонимни писац“ вели, да се Л. и у тој несретној војни показао на висини, особито у прикривању својих намера код извођења отступања, које може обрасцем послужити, као и у извођењу бочног напада да би прикрио правац главног отступања. Војна у Јужној Пољској вођена је по основном плану Врховне Команде, дочим се следеће операције у Северној Пољској изводе само по оном Л-а.

Њих наш анонимни писац сасма прелази и ако су оне до– неле знатне тактичне успехе, учврстиле славу Л.... и прсузроковале, како писац наводи, да је Врховној Команди ова популарност Л. већ неугодном постајала.

Догађаји у пролеће и лето 1915 на Истоку, занимљиви су како са општег гледишта, тако и за потпуно упознавање делатности Л—а.

Преплавивши Галицију и Буковину, Велики Књаз преко зиме 1914—15 форсира са највећом одлучношћу Карпате с намером да се спусти у горњо-маџарску равницу. Огромне жртве биле су награђене само локалним успехом, и довеле су да се ефектив руских армија знатно смањио. Ову слабост искоришћују немачко-аустријске Врховне Команде, да предузму општу офанзиву. Почетком маја руски се фронт протезао у главном: Карпатским гребеном, — р. Дунајецем, — Нидом, — р. Равом, на неких 60 км. западно од Варшаве и толико исто удаљен источно од пруске границе.

План је Врховне Команде био, да се на уском простору између Тарнова и Горлице пробије центар фронта, па да се енергичним надирањем у том правцу и притиском на бокове изгурају Руси из Галиције и Пољске,

Л—у, који је био начелник групе армија на северном крилу, није се допао тај план. Он заговара код Врховне Команде пробој између Гродна и Осовјеца и надирање у правцу између Варшаве и Брест-Литовска. Овај му правац изгледа најподеснији, да целој руској војсци спреми један велики „Танеберг, или „Кане-у“:) свог учитеља Ф. Шлифена.

Ф. Фалкенхајн одбацује ову »гдеју, изводи продор по свом плану, који му је донео много заробљеника, ослободио Галицију, али је остао без одлучујућег стратегијског успеха.

') Овако је Ф. Шлифен назвао своје стратегијске студије, исти-

чући у њима, да Ханибалова победа >./. 216 год. пре Хр. код Кане над. Римљанима представља најбољи тилус једне одлучујуће битке.