Ратник

ЈЕ __--_. ____БРАТтНИК___________

својим заслугама, него си се чак и стидио кад би се кадгод, у твоме присуству, почело да говори о томе. — Самохвалисање било ти је одвратно, а још више удварање и ласкање старијима и претпостављенима.

Сећам се врло добро кад сам ти једном на власинским положајима пружио руку, топло благодарио и честитао на постигнутом успеху, да си ми тада сасвим скромно и са обореним очима одговорио: „Г. пуковниче, вршио сам само своју дужност,“

За време мира, још као подофицир, ти си се истакао међу својим друговима. Твоја необична ревност и беспримерна оданост служби била нам је свима врло добро позната, и сваком је команданту било необично пријатно да у својој команди види тебе, Милована Плазину.

Другови с: су те такође ценили и поштовали, јер све што си добио у миру, добио си само благодарећи твоме неуморном раду, твојој искреној служби, челичном карактеру, гвозденој енергији и твојој спреми. Млађима си у том погледу служио увек за пример. И заиста, мало је било официра који су тако темељно познавали трупну службу као што си је ти знао. И ако си изашао из простих редова наше војске, ти си се ипак твојим неуморним радом и самосталним усавршавањем у војним наукама толико усавршио, да си могао слободно стати и испред многих школованих официра. Осећање дужности било је доиста развијено у највећем степену код тебе. Љубав ка отаџ(бини била ти је највећа и једина љубав. За друге ти нћси имао ни времена. Зато сада од твоје фамилије и нема истина никог овде који би плакао за тобом, али зато ипак, сви ми официри, другови твоји, и сви војници жалимо и плачемо за тобом. Та ти у осталом и ниси звао другчије твоје војнике но само „децо моја“, и они су ти се заиста и одужили као захвални синови добром и племенитом оцу. Ти си био увек душа твоје команде. Они су дисали на твоја плућа а гледали твојим очима. Оно што си ти мислио, они су то и радили. Ишли су за тобом и у ватру и у воду и имали силно поверење у тебе, јер си им ти био њихов земљак и из "сељачке куће, који им је импоновао и као старешина и као отац.

Какав си био за време мира још већи си био за време рата. — Управо ту су се тек, пред непријатељем, показале поред горњих врлина још и оне које се нису могле опазити у миру, а то су: твоја велика храброст, твоје велико пожртвовање и доказана љубав према отаџбини. Оне су ти и стекле све оно велико поштовање, како у војсци тако и код целог нашег народа. Чачански округ и твоје родно место у истоме слободно се могу и поносити и дичити тобом.