Ратник

ЗНАЧАЈ ИСТОКА

У ВЕЛИКОМЕ СВЕТСКОМЕ РАТУ 1914.—1918. ГОД. и : ДАРДАНЕЛСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ

— Са једном картом у Прилогу 1 —

Кад год се код нас говорило о великоме светскоме рату, сасвим се спонтано узимала на ум само европска ситуација, а кад се говорило о Антанти, ретко се помишљало да у наше савезнике долази и Оријент: Индија, Аустралија, Нови Селанд, Индо-Кина Египат и Јапан.

У заносу патриотскога бола за изгубљеном Отаџбином, ми, Срби, смо често са извесним незадовољством третирали питање о савезничким операцијама на Истоку. Код нас није било ни усамљено, ни ретко мишљење да се наши савезници на тој страни ангажују много више него што би требало. Код нас се нарочито много говорило о Дарданелској операцији. О њој се много говорило не само стога што нам је она била најближа, већ и нарочито стога што она падау време непосредно пред нашу пропаст и повлачење, те је баш тиме навукла анатему албанских мученика, који су под сугестијом својих мука и страдања закључивали да је та војска, коју су савезници ангажовали на Дарданелима, могла много корисније и успешније да се употреби на Балкану.

И данас, на три године по завршетку рата, код нас се још одржава то мишљење, да су савезници учинили велику политичко-стратегијску грешку што су предузељи Дарданелску операцију.

Данас кад сви знамо исход Дарданелске операције, данас сви ми који смо преживели њену пропаст, можемо са свим оправдано и убедљиво рећи, да села савезничка војска могла

_много корисније употребити на Балкану. Она се нарочито «орисно могла употребити одмах после аустро-угарскога слома у Србији крајем 1914. год, онда када српска војска није имала ни једнога одморнога човека, којега би могла употребити за искоришћавање оне сјајне победе; онда када би 150.000 одморних савезничких војника били пресудан тег не само на стратегијским теразијама већ и на политичким, те би другојаче било решено и држање Бугарске и држање Грчке.