Ратник

ДАРДАНЕЛСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ. | 27

Но ово опозивање једнога „опаснога“ човека није било у стању да спречи поновни рат између два колонијална ривала. Енглези се решише да по сваку цену сузбију француску конкуренцију, те се услед тога и у Канади ну Индији загази у непријатељство, чија је последица био седмогодишњи рат.

Најзад је године 1763. потписан „Париски уговор, којим се утврди превласт Енглеске. _ Француска јој уступи: Канаду, Индију (изузев Пондишери и неколико бироа) већи део Антила и установе у Сенегалу. Од тада Енглеска има поморску и колонијалну надмоћност. Она је скрхала сваку конкуренцију.

Енглеска надмоћност у колонијама била је доцније угро– жена ратом за независност Сједињених Америчких Држава

_(1782— –93). тање енглеских колонија било је у ово доба:

1. Политичко. У колонијама беше заведен енглески систем. Свака колонија имала је сенат и скупштину. Краља је представљао један гувернер, који је постављао чиновнике и имао права да сазива и распушта скупштину.

Као у Енглеској тако је и овде скупштина тежила да ограничи власт гувернеру.

2. Економско. У економскоме погледу колоније су биле потиштене, јер не "имађаху ни слободу индустрије, ни слободу трговине. Енглеска је своје колоније сматрала као посед, са којега треба извући што више користи за метрополу. Колонијалци су били обавезни да врше куповину и продају само са

Енглезима, и не имађаху право да подижу ону индустрију која би чинила кункуренцију енглеској индустрији. Ово економско насиље повукло је собом против -– мере колонијалаца, које су се: састојале у кријумчарењу сваке врсте.

Рат за независност Сједињених Северо-Америчких Држава и проистиче из читавога низа економских конфликата, који су настали после седмогодишњега рата.

Енглеска влада, принуђена да консолидује један зајам од преко три милијарде, тражила је на све стране изворе. Да би повећала своје приходе, она реши да најодлучније сузбија контрабанду, те ла обезбеди трговачки монопол. Она прво заведе на сваки правни акт порез у маркама, а кад је то решење услед револта колонија морало пасти, онда заведе царину. Но убрзо мораде и од тога одустати, те оста само при царини на ча!. Али покрет, који је почео још год. 1765 противу марака, вије се нимало ублажио пред оним наизменичним попуштањима енглеске владе. У Бостону побуњеници бацише три стотине сандука чаја у море. Влада реши да силом покори Бостон, али скупштина учини апел на друге колоније, те се тако организова побуна (1773-4) У Филаделфији почеше