Ратник

30 РАТНИК

немачке војне школе, а преко великога германофила Енвер-беја, који је био и остао велика политичка чињеница у Турској, и преко њему сличних приврженика Турска је постала филијала немачке политике. Немци су дакле већ одавно били постали стварни господари Турске, те се тиме и може да објасни што је Турска још одмах, у новембру 1914. год. загазила у рат на страни Немаца а као противници Антанте.

Значај Истока за савезнике у Антанти, који су у рат ушли неспремни, био је огроман. Прекинути везу Антанте са Истоком значило је не само компромитовати јој ивгледе на успехе, већ јој уништити и шансе за дуго противстајање ударима војнички добро опремљене Немачке. А целокупна та веза зависила је од једне танке, око 160 км. дуге превлаке која је везивала Средиземно и Црвено Море. Та превлака је Суецки канал.

Пресећи Антанти везу са Суецким каналом значило је врло много, значило је пресећи артерију којом су у Европу долазиле трупе из Индије, Аустралије, Новога Селанда и ИндоКине; значило је пресећи артерију којом су Антантн притицали Кинески пионири, пиринач, смрзнуто месо, кожа, дрво, чаји многе друге потребе.

Да није било слободнога Суеца, Антанта би била принуђена да везу са колонијама одржава обилазећи око југа Африке, око гребена Добре Наде, те на тај начин би њена флота имала да прелази четири пута дужи пут, што би било, ако не сасвим немогућно, а оно врло, врло тешко, с обзиром на оскудицу угља и немачку јако развијену сумаренску акцију.

Кад је Турска у новембру 1914. год. под утицајем немачке политике изашла из неутралности, онда су немачки официри већ били потпуни господари турске војске. Они су врло добро знали значај Истока по Антанту, те су са обзиром на ток изабрали прве тачке на којима ће управити своје нападе. Те прве нападне тачке биле су:

Кавказ, где су петролеумски извори који престављаху неоцењено благо. То и беше одређено за прву нападну тачку турске војске.

У исто време почеле су и турске операције у Месопотамији, пространој равници, преко које води пут за инвазију у Индију. Напоменућемо да су Енглези у Месопотамији искрцали довољно својих трупа, тако да су за пуне три године, само са прекидом од једнога неуспеха, довели најзад до немоћи непријатељску снагу.

Египат, оивичен Суецким каналом, био је драгоцени објекат. Немачка сејош пре рата свим силама трудила да га, ако не добије за себе, бар отргне од Енглеза, те да тако Суецки канал бар посредно сачува за себе. И кад је Турска загазила у