Ратник
42 РАТНИК
На левом крилу биле су енглеске трупе, а за нападни објект одређена им је Критија.
Бомбардовање је почело рано изјутра. Целога дана ратна срећа се таласала са једне на другу страну и 6 мај је протекао без дефинитивнога резултата. Сутрадан, 7 маја, напад је продужен, да се непријатељским појачањима не би оставило времена за долазак. Ови напади потпомагани су страховитом ватром енглеско-француске флоте. Но и поред свих тих напора, поред силнога пожртвовања и огромних губитака није се могао постићи никакав успех. Сад беше потпуно јасно да се Ачи Баба не може освојити на јуриш. Међутим Галипољско полуострво сем Ачи Бабе имађаше још 4 до 5 реди наизменичних планинских греда истога одбранбенога типа као и Ачи Ваба, и више је него вероватно да су Турци и њих припремили за одбрану. Очигледно је било, да су искрцавања у Габа Тепе и на гребену Хелесу на пракси пропала. Требало је одмах донети какво одлучно и практичније решење. То међутим није урађено.
Кад је овако пропао и други напад на Критију и Ачи Бабу, енглеско-француске трупе су се задржале и утврдиле на једној линији. На тај-начин њихово стање је било стабилизирано и рат је у овоме делу ратишта добио вид опсадне војне.
Чим се међутим на гребену Хелесу морало прибећи рововскоме рату, одмах се дошло до сазнања да је за тај задатак недовољна артиљерија којом се располагало. М онда се почело уз прве две батерије 155 мм. које су са првим транспортима биле ту, да додају 120 м.м. топови и хаубице. 155 мм. кратки топови, 140 мм. марински топови и 240 мм. тешки топови.
Доцније, од 5 јуна, сва француска артиљерија стављена је под команду ђенерала Дове (Рацус). Артиљерија је била подељена по дејству на ону која је дејствовала на азијску обалу и ону која је дејствовала на Галипољско полуострво.
Енглеска артиљерија већим делом била је састављена од оруђа позајмљених са бродова.
Док су се догађаји овако развијали на југо-западу полуострва, дотле су се код Анзака водиле огорчене борбе. Као што смо већ раније напоменули, за Турке је било врло осетљиво место на коме су се код Ари Бурну утврдили Енглези, јер су они били на једној од тачака, од које се долином могло прећи полуострво са краја на крај, те би се доласком до Мајтоса турска снага раздвојила. Стога су Турци од 6 до 11 маја чинили надчовечанске напоре да се те незгоде ослободе. Ти покушаји коштају обе стране силних жртава. Четрнаестога маја рањен је главни командант енглеских трупа ђенерал лајт-