Ратник

44 | РАТНИК

је све припреме за извршење овога плана и све мере да се намераване операције одрже у тајности.

Равница Сувла налази се на северо-западном крају Га„липољскога полуострва.

Између гребена Сувле (Бурну) и тачке Нибрунези простире се полукружни и песковити залив Сувла. Северна му је обала стрма падина Каракол Дага, који се продужује у Киреч Тепе Сирт висине 213 мет. Од овога последњега на југ се пружа масив Анафарта, који достиже највећу висину од 278 м. у Теке Тепе. Сари Баир и масив Анафарта раздвојени су међу собом долином Бујук Анафарта. Између огранака Анафарте и мора налази се 6 км. терена покривенога културом. Неколико висова, међу којима Чоколадни брег и Исмајил Оглу Тепе, доминирају лако приступну обалу. Сланс „језеро има воде само за време јаких киша, 4 одвојено је од мора песковитим језиком на коме је брежуљак Лала Баба (висок 49 мет.).

Цео овај предео слабо је утврђен. Неколико ровова на Лала Баби, неколико топова на Исмаил Оглу тепе (високом 100 м.), од којих један калибра од 120 мм. и један калибра 220 мм. — то је била сва организована одбрана. Могло се очекивати да ће се наићи на отпор 4000 Турака, који су образовали пет батаљона у долини Анафарта.

Девети корпус, формиран за искрцавање, налазио се у Мудросу и био је стављен под команду шесетогодишњега и опробанога генерала Стопфорда. Циљ овога корпуса био је заузеће Исмаил Оглу Тепе, па затим удар у бок непријатеља који је давао отпора Анзасима. Ово искрцавање имало је да се изведе у највећој тајности, а напад да се комбинује са нападом „Анзака на Сари Бајир.

За искрцавање на Сувлу биле су предвиђене три тачке: А, у северној половини полукружнога залива, Б у подножју Лала Бабе и С на песковитим брежуљцима југо-источно од тачке Нибрунези.

Огромну ману овога краја чини недостатак пијаће воде. Стога су за снабдевање трупа водом били приаремљени двг резервоара у које је могло да стане 450.000 лит. воде. За преношење воде било је припремљено 3700 мазги са баквицама.

Ова операција почела је 6 августа. Да би се извела успешније, једновремено је рађено и на Хелесу и код Анзака.

Анзаси су 6. августа вршили напад на Сари-Бајир, али без успеха и са великим жртвама. То се понављало и 7. 8, 9. и 10. августа.

Нарочито је крвав био 10. август, када су ове трупе, рачунајући на сарадњу 9-ог корпуса од Сувле, са најкрвавијим