Ратник

ДАРДАНЕЛСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ 47

били мотиви који су нам за време нашега повлачења уливали ону силну наду на помоћ савезничке армије која је већ на путу.

Развој догађаја у Грчкој, о којима не можемо овога пута да говоримо, извитоперио је ову добру и искрену намеру наших великих пријатеља.

Немачко-бугарски напад на Србију не само што је учинио крај безуспешној Дарданелској операцији, већ је принудио Антанту да се у опште одрече циља који се желео да постигне Дарданелском операцијом, а за чије су постигнуће већ биле отпочете припреме на другој страни, јер се дошло до уверења да је успех на Галипољском полуострву компромитован.

Настало је време дугих дискусија. Најзад је решено да се Галипољско полуострво евакуише, За петнаест дана све је било укрцано, изузев 17 топова који су уништени. Деветога јануара 1916. год. није било више ни једнога савезничкога војника на овој трагичној обали, која представља једну од најкрвавијих страна историје последњега рата. Сем оних многих изгинулих генерала, у току ове операције само су Енглези изгубили преко 5000 официра и преко 112.000 војника, што просечно износи 20 официра и 500 војника сваког дана. Сем тога, због болести је евакуисано за то време са полуострва 98.683 војника.

Закључак.

Као што смо раније видели, циљ Дарданелске операције био је двојак: војнички и политички. Војнички циљ је био: утицај на операције на Кавказу и у Месопотамији, заштита веза са Русијом и са Истоком. Политички циљ је био: утицај на политичко самоопредељење Румуније, Бугарске и Грчке.

Кад се све то има на уму, онда се види да иницијатори ове идеје не заслужују прекоре, нити на њих треба бацати кривицу, јер је овај пројект могао да се оствари, чак је и требало да сеоствари. А да се он остварио, врло је вероватно да ни Србија не би доживела оне страшне невоље, које је прежавела од јесени 1915. па до јесени 1918. г.

Узроци неуспеха ове операције у главном су: недовољна увиђавност, недовољно познавање географско-топографских околности, недовољно познавање непријатељске снаге, а то је све било основ за рђаву организацију посла.

Да је се отпорност Дарданела довољно познавала, не би се предузела операција само флотом, те да се тиме открије намера и компромитује тајност напада.

Да је се довољно познавао географско- топографски склоп Галипољскога полуострва, не би за искрцавање сувоземне војске биле изабране најнеподесније тачке на полуострву.