Ратник

су У

_ ПРИПРЕМЕ НЕМАЧКЕ

плект пушчане и митраљеске муниције већи је него што је "уговором предвиђено. Скривање муниције врши се на оне исте начине, као и скривање оружја.

Немачка је примењивала све могућне начине скривања оружја и муниције. Од самог доласка контролних комисија истина је од њих скривана на свакојаке начине. Навешћемо неколико карактеристичних примера.

„Велике Берте“, које су гађале Париз, по речима Немаца уништене су одмах чим је потписан уговор о примирју, па ипак ниједан део од тих разорених топова нису могли покасзати официрима контролне комисије, као што нису могли именовати време ни место њихова уништења. Није нимало немогућно да се заосталих 7—8 „Берти“ налазе негде на железничким огранцима забаченим по ландима Северне Немачке. Оне ће се појавити, кад се за то укаже потреба.

У време примирја Немачка је имала, према податцима које је сама дала, 11 тенкова. Они су били тобож уништени још пре потписа уговора о миру. Ту скоро су новине објав-љивале о продаји 85 трактора грађанском становништву. Међутим, то је било 85 тенкова врло мало модификованих.

„Немачка нема блиндираних возова“. Сасвим случајно. пронађено је било неколико таквих возова на резервним железничким пругама. Немци их нису признавали за такве, већ су их квалификовали као материјал за блиндирање у случају ако би се указала потреба за блиндиране возове.

Министар војни је одговорио, да не зна где се налази "телеграфска и телефонска имаовина пређашње војске. Нашли «су је у Берлину, сакривену по подрумима, у вредности од неколико стотина милиона марака.

Приликом уништавања оружја, оно се подноси на увиђај контролним комисијама, затим се предаје предузимачима, који су се примили да га униште. Последњи подносе уништено. оружје контролним комисијама и израчунавају количину материјала који се може употребити за прераду. Материјал се предаје ливницама за одређену суму. Међутим, ако оружје не буде продато, као такво, за већу цену, онда се уплата ове суме покрива користима од продаје оружја. Да би се маскирала ова "операција, остаје им само да подносе контролним комисијама оружје за уништење, које може бити стално једно исто. То се, како изгледа, и практикује, којом приликом оружје иде на наогружавање разних немачких формација, или се продаје бољшевицима у Русију преко разних посредника. Овај последњи начин доноси приличну трговачку корист Немачкој, а осим "тога омогућава бољшевицима да воде борбу против Пољске,