Ратник
2 | РАТНИК
армија између Озе и Магпе, поседајући прелазе на Марни западно од Сћагеаи Тлету; П. армија измећу Марне и Зејпе, поседајући прелазе на Зете између Мосеп! и закључно Мегу. Ш, армија има за маршевни правац Тгоуез и источно“
Кад је добио ту инструкцију, Клук вели да је овако посматрао целу ствар:
|. армија је прешла Марну и данас се приближава ка Зете. Извршење добивене инструкције условљавало би губљење контакта са непријатељем и одступање за време од 2—3 дана. Армијска команда добила је утисак о стању непријатеља, да је он, и ако се то стање јако поправило после борби скопчаних са великим губитцима, ипак у нереду одступио. Ако се од њега одвојимо, он ће стати и поново задобити слободу кретања и нападне воље. С погледом на ово изгледа као мо-
гућно, да се непријатељ пребаци преко Зејпе и да се тек тада |
1. и П. армија поврну према Паризу. Док се код Париза не искупе довољно јаке снаге и оне не спреме за напад, дотле ће се имати времена за завршавање офансиве према Зете. Ово се схватање заснивало на томе, што су — колико је армијској команди било познато — немачке армије свуда биле у победничком наступању, тако да непријатељ не може имати знатне снаге за грожење немачком боку. Да ли то није одговарало стварности, у штабу !. армије није се знало, као што је већ 4. септембра било јављено Врховној команди. Због горњег је учињен предлог Врховној команди и |. Армији, да се извођење наређеног повртања према Паризу остави за 6. септембар, а да се за данас, 5. септембар — наређено гоњење, пошто је оно већ отпочело, продужи.
Дакле, и овога пута Клук је за себе нашао разлога да не изврши наређење, које је са собом повлачило обустављање његовог наступања ка 5ејпе, и ако је са разлогом имао сматрати, да је ова инструкција Врховне команде од 4./9. у вече "донекле и одговор на његову представку, коју је он отпратио Врховној команди 4. септембра изјутра и која у једном свом за нас интересантном делу, гласи:
„По инструкцији Врховне команде Б. 2220, по којој !. армија треба спепенасто да следује |. армији, не може се поступати у овој ситуацији. Намеравано одбацивање непријатеља од Париза у југоисточни правац моћи ће се извршити само наступањем 1. армије. Потребно заштићивање бока слаби офансивну снагу. Потребна су што. скорија појачања. Даље важне одлуке 1. армије, при сталном мењању ситуације, биће мотућне само у том случају, ако она буде стално обавештгвана о стању код других армија, које су како изгледа доста далеко. Веза са [. армијом стално се одржава.,
нуди