Ратник

ОЦЕНЕИПРИКАЗИ ит

фази борбе. Активном раду ових резерава писац приписује "одлично држање лавиринта-положаја бугарске 9. дивизије код „Дојрана, у бојевима 24 и 25 априла 8. и 9. маја 1917. године, када је само на одсеку једног, 34-ог Тројанског пешад. пука нађено 40 официрских и 2250 војничких, антантиних, лешева. На Македонском фронту бугарска 9. дивизија, састављена из 7 пеш. пукова, са 25 батаљона, имала је: у дивизијској резерви 3); батаљона и 2 митраљеске чете; 6'/, батаљона у бригадним и пуковским резервама а сем тога у батаљонским и четним резервама било је не мање од 7 батаљона. 3) Трећа група оживе снаге, то су резерве великих јединица са задатком: парирање непријатељског стратегијског пробоја и за велики контранапад. После бојева 18. и 19. септембра 1918. год. код Дојрана, када су енглеске и грчке дивизије претрпеле потпун неуспех, командант | бугарске армије, да је имао неколико свежих пукова у резерви, могао је непријатељски неуспех претворити у пораз његов и да се тиме ограничи његов успех на Добром Пољу.

На крају свога интересантног чланка, мајор Пејев правилно закључује: „Жива снага остаје главни фактор и у будућем рату; све остало су средства човекова у борби. /ош колико 1915. године цела територија Краљевине Србије бејаше окупирана, али српска војска не бејаше уништена, она остаде „да доцније каже своју одлучну реч“.

4) За пуковске судове, чланак мајора Пејкова. Осветљава појаву да код садашње повећане цене свију предмета надлежност суђења пуковског суда у бугарској војсци знатно се редуцира, јер за крађу државних ствари обзиром на њихове високе цене, сада се морају изрицати много веће казне, како то предвиђа бугарски Општи Казнени Закон. Писац покреће питање: да ли поскупљивање живота, у опште, треба да има таквог утицаја на подједнаку примену закона, на подједнаку «строгост и да ли се треба да допусти ограничење надлежности пуковског суда.

5) У одељку „Рецензије и критике“ приказује се књига „Хр. Недељкова: Узроци пораза наше војске и критичка оцена "Септембарских догађаја. Писац подвлачи четири узрока: психолошки, политички, тактичко-стратегиски и материјални. Прву групу узрока изазвао је замор од рата у вези са фаворизовањем извесних личности у војсци, спекулацијом са храном и "т. д. Политичком узроку писац налази почетак у преступном акту од 16 јуна 1913 године у вези са неповерењем народа према шефовима власти, са пропуштеном експлоатацијом победе 1915 год. до заузећа Солуна, недобивеном помоћи од савез«ника, Маричким и Добруџанским питањем, расправама владе