Ратник

О ПОТРЕБИ ВОЈСАКА УОПШТЕ – 9

лично морају постати уверени представници братства, слоге и једнакости, морбју се запојити високим идејама нашег државног јединства.

Радећи у напред изнетом правцу, официр ће већ упола постићи још један велики циљ: посшаће пошшован, омиљен код својих млађих; они ће му поклонити пуно своје поверење, а ово није ни мала ни привашна ствар дошичних 0фицира, него је то веома значајна и државна ствар. Официр, који буде имао поверење својих људи, истина, и сам ће осећати благодет и пријатност од тога, али права, материјална корист држави припада.

Да би официр у придобијању поверења својих људи као и у извођењу обуке. и наставе што више успео, безусловно је потребно да прекрши извесне старе ограде које су правиле провалију између официра и војника. Бригом за војниково лежиште, храну, одмор, равномерно и правично оптерећење службом, интересовањем за војникову кућу официр ће себе приближити својим војницима, а из шога ће ницати љубав и поверење према официру. Као што се светлост корисно човекову оку само донекле може приближавати и као што она штети, ако се преко те границе уноси у очи, таком официр, у прилажењу војнику, нека то врши у толихој мери, да га при томе обасјава само светлошћу својих врлина.

Ово приближавање официра војнику има смер да војнику представи, да пред њим не стоји осиони господар, него само старији и способнији брат, с којим он има сарађивати на општем добру, на добру заједничке отаџбине. Без оваквог држања данас, у нашој демократској држави, официр се не може замислити, јер данас официр своју надмоћ над војником не може заснивати на неким изванредно великим личним правима и на немању права својих војника. Данас мора официр своју надмоћ над војником, нарочито код нас, базиратши на својој јачој култури, на својој високој војничкој спреми и љубави према својој Отаџбини.

Отуда и проистиче потреба да данашњи наши официри стоје културно и морално високо, да су опште и стручне војничке спреме веома јаке и да су велики родољуби. Официр мора импоновати своме војнику. Прошло је време када је било довољно навући светлуцаво одело и бити крупан, па да нам се околни свет диви. Да би се данас постало уваженим, човека морају красити високе моралне и културне особине. То је исто и са официрима у данашњој војсци, јер се у њу стиче цео народ, а не врбовани друштвени олош.

Услови, јачи од нас, навели су нас на разне начине, којима