Ратник

НАПАД НА УТВРЂЕНИ ПОЛОЖАЈ

Ако успех боја на отвореном пољу у многоме зависи од дрскости нападачеве, онда ће се успех напада на утврђени противнички положај поглавито заснивати на опрезном рачуну и методичним операцијама,

До овога, на први поглед, простога закључка, где се изненадност и полет урачунавају као неопходне но далеко не доминирајуће чињенице, људи су дошли путем суровог и крвавог искуства у прошломе рату.

Циљ је овоме чланку да пружи руководне ознаке за припрему напада на утврђени положај, ознаке које одговарају садашњици, и у исто време да покаже, да, ако су основи ратне вештине непроменљиви, онда се форме у које се она излива, као и све у свету, непрестано усавршавају и мењају у хармонији са околностима и погодбама под којима се оне спроводе у живот.

Сваки нови војни проналазак мора наћи своје место у боју, мора бити на време проучен и проверен. У противном случају, као што ћемо видети, мораће се у једно исто време и учити и ратовати, плаћајући за незнање потоцима крви и десетинама хиљада живота најбољих својих људи.

Први велики бој код Француза око заузимања утврђеног положаја био је Фебруарски напад 1915. године у Шампањи. Припрема за овај напад ограничила се на: избор нападног одсека, одређивање потребног броја трупа и општа наређења за пешадију и артиљерију.

Команда је поступила по Правилу, дала је средства, изјавила жељу и опрала руке.

Што се пак тиче распореда циљева за артиљерију, одребивања степена јачине ватре и управљања њоме, ешелонирања пешачких маса одређених за напад и припреме места за „резерве, — у томе погледу није било ништа урађено. Разрађивање.тих питања било је пропуштено не из зле воље, већ из незнања и руководилаца и извршилаца.

И у резултату Фебруарска битка у Шампањи, у којој је узело учешћа 7'/, француских корпуса и која је трајала 7 дана,