Ратник

16 РАТНИК

сићене трупама и техничким средствима и борба је свугде била тако напрегнута, да је, код широког нападног фронта, нацрт положаја губио свој обичан значај.

Дакле, широки нападни фронт, скривена концентрација пешачких маса у непосредној близини противника са осигураним саобраћајем у позадину и, најзад, нагомилавање артиљеријске муниције у мери која је осигуравала њезин неограничени утрошак — ето то су ти основи на којима се стварало и лрипремало ново наступање.

За све то потребно је било 2'/, месеца припремних радова.

За извршење удара у Шампањи одређено је било десет корпуса и четири засебне дивизије. Те трупе су биле распоређене подједнако између Пи ЈУ армије, а поврх тога свака армија имала је по један коњички корпус. у

Свега је у првој линији било осам корпуса; дивизија је заузимала око 1'/, километра фронта, а фронт обеју армија износио је 31 километар; дубина ове линије није била већа од 500 метара.

Свака армија имала је у резерви по један корпус и по две засебне дивизије; ови делови били су постројени у једну, другу, линију.

Дубина целог распореда, рачунајући и резерве, није премашала 6 километара.

На тај начин маса трупа била је концентрисана на малом простору, што је давало могућност да се развије први удар до крајње моћи.

Трупе су биле смештене на плацдармима уочи битке, и, благодарећи добрим заклонима, а што је главно ућутканости противничких батерија, трупе до самог момента напада нису имале губитака. |

Искористивши у овој битци своју пешадију на нов начин, Французи су применили пређашње, праксом израђене, начине артиљеријске припреме зе напад.

Према томе, Септембарска битка у Шампањи излива се у форму инжињерске припреме, припреме артиљеријске и удара пешадије.

Инжињерска се припрема састојала у изради плацдарма за нападне трупе, при чему је била обраћена пажња на стварање таквог система ровова и саобраћајница, који би штитио пешадију од великих губитака.

У исто време вршени су саперни радови на приближењу предњих ровова ка немачком положају. Стварању полазних траншеја, на растојању 100—120 метара од противника, при“ давао се велики значај, јер је ратно искуство показало, да су брзи и бујни напади могућни само на кратком растојању.