Ратник

БОРБА ПЕШАДИЈЕ

ОД Ј. ОВАТЛОПЛ, КОРПУСНОГ ЂЕНЕРАЛА И ВРХОВНОГ УПРАВНИКА ВОЈНИХ ШКОЛА.)

А. Општи део.

Пешадија је данас више но икад живац војске.

Она представља данас још више него у прошло доба главну живу снагу, са којом се почиње, води и завршава борба.

Око ње и кроз њу дејствују у хармоничној сарадњи остали родови оружја, т. |. артиљерија, инжињерија, коњица и ваздухопловство. Може се замислити као изузетан случај борба, која се развије и заврши само дејством пешадије. Али се никако не може замислити одлучна борба без пешадије.

Пешадија је у знатно већој мери и на непосреднији начин у стању да сломи органске везе непријатељеве, материјалне и моралне.

(Она може постићи овај циљ на разнолик начин, али је најбржи и најпотпунији начин да наступа с агресивним духом, ломећи и савлађујући отпор непријатељев, и са намером да уђе у територију која је запоседнута од непријатеља, са полетом и чврстом вољом да стигне иза све одбранбене организације и до решавања у отвореном пољу. Ово првенство, које треба дати са материјалних и моралних разлога офанзивном поступку, не треба да одузима вредности дефанзивном, који по некад налажу прилике и који је у сваком случају природна допуна офанзивног поступка, у коме даје ослонац удару и обезбеђује нападом постигнути успех.

Ватра, кретање и удар данас су, као и јуче, три карактеристичне врсте тактичког дејства пешадије, али начин извођења ова три основна облика дејства на земљишту мењао се и мењаће се са сталним напретком техничких средстава, која ратна индустрија ставља пешадији на расположење. Ово је узрок постепеном али сталном преображају начина борбе, који је у тесној вези са усавршавањем оружја и осталих офанзивних и дефанзивних средстава, са којима пешадија може располагати. Овакав преображај испољава се, наравно, такође у тактичком поретку, т. |. у распореду и употреби живе снаге пешадије,

у Каззеспа де езегсно МаНапо Ш., ТУ. 1921.