Ратник

О ПОТРЕБИ ВОЈСАКА УОПШТЕ _3

жавали су стварање великих народа, па и онда када су биле образоване врло велике државе, ипак је на свету остао доста велики број народа. Сем тога, различитост у јачини културе и комуникативности, као главни и ако не и једини узроци, учинили су да образовани народи нису били нити су сада једнаке величине и културе. Та различитост у величини и култури народа била је основни услов за сукобе између народа. Владалачка сујета и жудња за славом, опијеност победвичких народа и створена навика за потчињгвањем слабијих, тежње ових да се отресу својих господара, тежња за угоднијим животом, па ма то било и на рачун другог, ето то су билиим остаће разлози, поводи за сукобе међу народима.

Дакле, и по извршеном стварању народа остали су и даље да постоје услови и поводи за сукобе, за ратове.

Јачањем културе и јаким развојем комуникативних средстава разлике у животу извесних народа ублажиле су се, а код извесних се неки важни интереси и поклопили. У томе је лежала основа за стварање савеза извесног броја народа против „другог извесног броја народа. На тај се начин долазило до ратова, у којима се на једној као и на другој противположеној страни налазило по неколико народа. На тај се начин дошло до овог скорашњег великог рата, у коме су учествовали народи не само из једног континента, него и знатан део народа свих континената.

Дакле и онда, када се на једној страни и више континената могло загрејати једном идејом, и када су се на другој страни, исто тако више континената, или бар њихових делова, могли загрејати и занети идејом сасвим супротног правца, сукоби се нису могли избећи. Образовањем великих народа, држава и савеза донекле је смањен број ратујућих страна, али једновремено са тим увећао се и страх од пораза, а са тиме и обимност спремања за рат. Та обимност спреме за рат пројектовала је ангажовање у борбу свих народних и државних извора снаге, па је отуда и произашла ова данашња жестина вођења рата.

Зато су данас ратови ређи, али и жешћи, т. |. укупна енергија, која се троши на сукобе, на борбе, тешко би се _ могло рећи да се много умањила, — и сасвим појамно, јер је човек ипак остао са својим основним особинама, из којих проистиче борба. Резигнацијом се каткад и отклоне сукоби, али не и увек. Човек је и данас више склон да напада или да рипостира, него ли да се резигнира. Потпомогнут културом он прогута по неколико увреда, али зато, услед културом ослабљених нерава, ипак постоје моменти када се човек не може да уздржи а да не рипостира на управљени му напад.