Ратник

ФОШЕВА БИТКА

— Са две карте у Прилогу 1. —

Ремон Рекули написао је 1920. године књигу „Га ђагаШе де Еосћ“ (Фошева Битка), а на основу информација, података и обавештења црпених из најсигурнијих извора. „Иначе“, вели он, „не бих је ни писао“.

У тој су књизи изнесени основни потези и главне линије битке, која се водила на западном фронту 1918. године од 21. марта до 11. новембра.

Књига је написана изврсно. У тежњи да се читаоци „Ратника“ упознају бар са сржи те књиге, ја је пружам у једном кратком изводу, из којега, може бити, није изостало ништа што би по нас војнике било значајно.

Тај извод проратио сам једним закључним погледом, који донекле још збијеније резимира оно, на шта ми треба да обратимо нарочиту пажњу.

1

21. марша Лудендорф је бацио у напад своје најбоље дивизије против Ши М енглеске армије, на фронт Еотате1е5–-СтојзеПез—"Га Реге. Ова офанзива је била одлично припремљена са тактичког гледишта и у првим њеним часовима донела је страховите резултате. [1 армија још је и давала отпора, али У армија беше потпуно разбијена. Све су њене одбранбене линије биле освојене. Првог дана дубина наступања износила је око 5 км. другог дана дупло толико, а трећег дана још и више. Немци пред собом више немају утврђених линија, нити компактних јединица. Проблем пробоја беше извршен. Покретни рат понова отпоче.

24. марта Хег тражи на име појачања 20 дивизија од Петена а овај му једва може дати 12, јер је био обузет бригом да пре свега заштити Париз. Међутим Хег, на случај да се Французи почну повлачити ка Паризу, мисли на Раз де Салаћ. При таквом њиховом схватању катастрофа би наступила оног тренутка, кад би они отпочели повлачење, јер би са тим било скопчано и њихово узајамно раздвајање, а са тиме би дошло и појединачно тучење француске и енглеске војске, а то је требало по сваку цену отклонити, и Фош је у ту сврху предложио: