Ратник

ФОШЕВА БИТКА 5

захтева од њега да лично контролише извршење издатих му инструкција.

По подне Фош извештава Хега, да због бојева код Мондидија француске трупе не могу сменити десно енглеско крило до Соме, те да је због тога потребно да У армија остане на својим положајима.

Першинг нуди Фошу непосредну помоћ обучених америчких дивизија; Фош то прима. Клемансо га исто тако извештава, да је наредио да се штаб Х армије и две дивизије крену из Италије за Француску. Фајолу Фош наређује да дође са штабом у Бове.

Тосле тога Фош и сам одлази у Бове, где су приспеги већ официри његовог штаба. Ту дознаје да је У енглеска армија продужила повлачење, али да су! и Ш француска армија контра-нападале и мало напредовале.

Фош увиђа сву тежину ситуације, али пред њом не узмиче. Он се сав уноси у њу, да јој одреди праву јачину и средство којим јој се може одолети. Тражећи одговор на питање: „У чему је тежиште ствари2“, он долази до закључка, да је тежиште ствари у томе да се по сваку цену одржи веза, нераздвојеност између француске и енглеске војске.

Последња два дана Фош није стао; обишао је и разговарао са Дуглас Хегом, Бајнгом, Гугом, Ролинсоном, Петеном, Фајолом, Химбером, Дебенејем и Першингом. Све их је уверавао да се на првом месту и по сваку цену има сачувати нераздвојеност између француске и енглеске војске, за шта се имало радити са крајњим енергијама. од стране свију, од најнижег војника до највишег старешине.

29./3. Фош посећује Хега, који је издао директиве по Фошевој замисли: најжилавији отпор на месту, попуњавање дивизија да се врши тамо где се веб налазе, на фронту, не извлачећи их у позадину.

Као што се види, између Фоша и Хега успоставља се узајамно поверење. Фош постаје предоминантним средством "утицаја своје интелигенције и карактера. Његово потчињавање, лојалност и поверење изврсна су манифестација моралне дисциплине и високог осећаја дужности, а поред тога у овим данима од огромног значаја, јер би и слабо одступање од таквог држања било фатално, скопчано са сигурним последицама пораза. Каутопа Кесошу вели: истина, моментално, између ових виших старешина било је и трења и живљих речи. Али ове мале ствари, ови детаљи ишчезавали су у осећају заједничког дела, које је требало остварити. Потпуковник Дести«кер (из Фошева штаба) посећује Каму/Ппзоп-а и Дебенеа. Веза