Ратник

ФОШЕВА БИТКА 29

топова и остављају Французима око 40000 заробљеника. Што је још значајније, морал њихове војске, изгледа, снажно је потресен. Једна цела дивизија предала се, тако рећи, без борбе. Овоме факту Фош придаје огроман значај, јер увиђа да његови маневри могу бити и много смелији. Сам Лудендорф у својим мемоарима овако се изразио о овоме:

„5. август је дан жалости немачке војске. У историји овога рата нисам доживео мучније часове, сем у доба догађаја који су се одигравали на Бугарском фронту после 15. септембра и који су запечатили судбину четворног савеза.“

„Непријатељски тенкови нзненадили су и саме дивизијске штабове. Шест или седам дивизија, које су могле бити сматране као нарочито отпорне, беху потпуно раскомадане.“

Фош одмах мења место свога штаба и из Вотбђоп-а одлази у Загсиз.

9./8. Фош шаље Дестикера Дебенеу са наређењем да напада у правцу Коуе, где треба што пре стићи:

„Упутите 31. корпус по такту добоша ка овој тачки, јер се ту о важном одлучује.“

10./8. Фош издаје директиву, којом циља проширењу офанзиве:

Хегу: „Развите ка Хаму акцију ЈУ енглеске и | (Дебене) француске армије. Нека се продужи напредовање Ш! француске армије (Химберове) у правцу Газуопу — Моуоп. Сем тога нека се припреме што пре офанзивне акције 1! енглеске армије у правцу Бапома и Пероне.“

11,/8, Фош поново тражи од Диаца да напада.

12./8. Фош захтева да Хег прошири своју акцију северно.

16./8. Фош одобрава Петену пројектовани план офанзиве у Мобуге-у, која изискује 14 америчких и 10 француских дивизија. Овом се офанзивом имао смањити испадни део код 51. Миће !-а.

18./8. Поенкаре у Амијену одликује по Фошевом предлогу Хега војничком медаљом. Хег јавља да ће Ш енглеска армија нападати 21./8. Фош повраћа Першингу команду над француским и америчким трупама, које ће оперисати у Мобуге-у.

20/8. Манжен задаје снажан удар Немцима и, поред снажног отпора, потискује их за 4—5 км. заробљава им око 8000 људи и заплењује 100 топова. .

21, 22. и 23/8. Манжен продужава своје наступање. Химбер (Ш франц. армија) такође прелази у напад и успева. Енглези нападају северно, такође са задатком да избију на линију Оивап-—Уеји—Регоппе. Полазак је у напад са линије Сћашпез (саставак десног енглеског крила а левог крила Дебенејеве 1 армије) — сев. од Араса — 50 км. Енглези су наро-