Ратник

ФОШЕВА БИТКА 3!

има великих изгледа за успех, ако од њих две или ако макар једна успе. Крилним офанзивама грозило би се боковима и позадини Хинденбургове линије, а фронталном офанзивом њеном пробоју, што би у случају успеха донело њен пад, а «са тим би им се изјаловиле и све немачке наде на даље задржавање у Француској.

30/8. Фош посећује Петена, износи му своју идеју и наочито му указује на потребу, да се што пре почне изводити француско-америчка офанзива у Аргони и енглеска офанзива против Хинденбургове линије. По подне се састаје са Першингом и износи му, да се операцијом има да ослободи жељезничка пруга Париз—Аврикур, али да за ту операцију треба одвојити што мање снаге, те да што више остане за офанзиву у Аргони, која ће се изводити нападом између Мезе и Аргоне (П француска армија ојачана америчким дивизијама) и француско-америчким нападом између Аргоне и пута што пролази кроз Зоцатп.

Першинг, после извесног времена размишљања, јавља Фошу да не може усвојити његов план, којим се растављају „америчке снаге и да би требало због тога одрећи се било операције у М'обуге-у или у Аргони. Першинг тражи, да америчка војска буде ангожована као целина. Фош му одговара, да је напад у Аргони важнији и да не може изостати, а да то може бити са нападом код З-МИе]-а. ако га Першинг не може изводити једновремено. Да би се споразумели, Фош га зове на понован договор, који се и одржао 2/1Х. у дворцу Вотђоп. Ту је се дошло до овог спорззума:

1. Напад на испадни угао код З–М еј-а извешће се око 10. септембра снагом од 8—10 дивизија;

2. Напад западно од Мезе извршиће једна америчка армија (12—14 дивизија) између Мезе и Аргоне, потпомогнута „лево нападом ЈУ француске армије, све то под Петеновом командом. 3. септембра издата је општа директива:

„Резултати, којима смо тежили програмом од 24/7., постигвути су а и пређени у области Марне и Амијена. Непријатељ даје доказа о својој дезорганизацији и важно је, да се до темеља искористи задобивени резултат продужујући битку и протежујући је до Мезе, што изискује обједињене савезничке „акције по конвергентним правцима. У овом циљу:

1. Енглеске армије, потпомогнуте левим крилом француских армија, продужиће нападе у општем правцу Сатбга! — 5 Оцел п (пролом Хинденбургове линије);

2. Центар француских армија тежиће да пребаци непријатеља преко Ене и Елете;