Ратник

36 РАТНИК

Саребрика и да знатном делу немачких снага одсеца одступање а уједно га и натерује на зону (Арден), која је најсиромашнија у путевима. 20/Х. Фош већ наређује Петену да проучи овај нови напад, који се имао изводити с обе стране Мезе, с једне стране правцем ка Лонгви — Луксенбург, а с друге ка реци Сари.

Фош прелази у Сенлис са својим штабом.

25/Х одржан је ратни савет између Фоша, Хега, Першинга и Петена. Хег вели: немачка војска још није сломљена, у стању је да се повуче и продужи борбу. Француске и енглеске су војске заморене, а америчка још није завршила организацију. Због тога би било паметно да се Немачкој поставе услови, који се могу примити: евакуацију Белгије и француске територије, рачунајући ту Елзас и Лорен. Фош то са неколико речи побија: немачка војска за кратко време изгубила је 4000 топова и 250.000 људи; она је тучена и материјално и морално. Због тога, вели Фош, Немцима треба поставити много строжије услове него што мисли Хег.

Петен мисли као Фош: папуштање леве обале Рајне = постављање мостобрана; повратгк, у року од 15 дана, 5000 локомотина и 100.000 вагона.

Першинг пристаје уз Фошево гледиште.

26/Х Фош је однео Клемансоу и Поенкареу пројекат за примирје, који је без мало доцније цео и усвојен.

У том времену немачко повлачење врши се под сталним и снажним притиском савезника. Бугарска и Турска већ су приклониле главу; крајем октобра Аустро-Угарска је спремна да прими све услове.

31/Х Дегут обнавља своје нападе. Хег 1/Х1 отпочиње битку на Самбри, у правцу Мобежа и Монс-а; за четири дана битка је добивена; Валенсјен и Ландрен су освојени, 20000 заробљеника и 450 топова су задобивени. Дебене пи Химбер обилазе Хинденбургову линију у правцу Сиитау и Ојуеј. Гуро и Гамеричка армија задобивају сјајан успех између Ене и Мезе.

5/Х1 изјутра, седам немачких армија са фронта од Мезе до Езсаш! отпочињу опште повлачење, а за њима без застоја наступају девет савезничких армија.

3. и 5/Х! Фош подстиче Петена на напад кроз Лорен, за који су одређене Х (Манженова) и УШ (Жерарова) француске армије и шест америчких дивизија. |

Фош подстиче и све остале команданте на енергично гоњење и ови га и изводе. Немци то осећају и из страха да не дођу до катастрофе, до сувишног сужења зоне, кроз коју се имају повлачити, они су у првим данима новембра потпуне «спремни да приме и најтеже услове.