Ратник

40 РАТНИК

у заједници истављају непријатељу отпорну енергију у оној мери у колико је још преостало.

Фош је био дакле уверени економиста отпорне снаге на својој страни, чувајући и најмању честицу, бринући се стално да свим могућим средствима даје што жилавији отпор, који ће га заморити и довести до немоћи да и даље напада.

Ш]тедећи тако на сваком кораку, Фош је успео да себи створи довољно резерава.

Створив на овај начин резерве. он их је брзо и одлучно употребљавао да отклони сваки јачи поремећај на својој страни: био је свестан, да се извесна угнућа у свом фронту, кад их непријатељ скупо плати, могу и трпети, али је исто тако био и свестан, да се непријатељу не сме дозволити потпун пролом фронта или погпуно одсецање једног савезника од другог. За спречавање извршења тако великих циљева од стране непријатеља Фош је разумно и енергично упућивао своје уштеђене резерве тамо, где су оне биле најпотребније.

Дакле, жилав отпор, штедња резерви и енергична употреба резерви, ето тосу средства, којима је сломљена немачка нападна моћ.

Фош је познавао величанствену моћ напада на дух трупа, па је стога непрестано мислио на њ. Благодарећи тој особини, Фош је успео да у напад пређе тако рећи у времену самих немачких напада.

На тај начин Фош није дао Немцима да се од својих напада одморе, него их је својим нападима салетао и тиме још више увеличао њихову замореност, која се уздигла до такве мере, да Лудендорф мора депешом за депешом да тражи примирје. е

Маневарске комбинације у овим догађајима биле су другостепенога значаја. Нико није претрпео поргз или задобио неки изненађујући важан успех благодарећи некој маневарској комбинацији. Фронтални напади и офанзиве најчешће су примењивани. Бочни напади били су само местимично и махом локалног значаја. На обема странама командовање није чинило грубе грешке, те нико није ни добијао маха за замашнијг маневре. Затим дуго доба стабилизације, које је претходило битци, такође је спутевало маневарску слободу.

Из овога се одмах намеће сам по себи други један важан закључак, а то је:

Савезничка победа односно немачки пораз добивен је француским командовањем и јачим моралом савезничких трула, јер техничка, тактичка и материјална спрема немачке војске не беше ни мања ни слабија но код савезника. Морал на савезничкој устрани црпео је своју снагу у праведности идеја,