Ратник

БИТКА НА ЦЕРУ 47

надно и лудо са дреком помолио би се иза горостасног дрвећа са намером да се баци на нас. Дочекан кишом од зрна и брзом картечном паљбом, распрштао би се и нестајало би га.

То се понављало са невероватним упорством више пута и увек је одбачен са губитцима, који би достигли невероватну цифру, да није било дрвећа у које се забадало зрно и куглица. У том времену витешки командир, почивши капетан Душан Стојановић, стварао је пакао Аустријанцима на „Ве„ликој Глави“ и „Биљевинама.“

Наш 2-ги и 5-ти прекобројни пук јуначки одбијаху јурише бројно силног непријатеља.

Око подне примети се колебање код противника. Наше "батерије отворише ватру на непријатељску пешадију расуту у стрељачком строју на „Тробосиљу“, К. 426 и К. 449. Непријатељ на тој страни, згранут дејством батерије са Цера (Бркинца), одступи у нереду. Потом се батерије свом силином своје ватре бацише на непријатељске возове и предњаке, који се појавише у „Милином потоку“, и направи се безмеран хаос: предњаци су летели а не бежали, коњи без јахача, сечење штранги, кола испретурана на све стране — све је то пружало слику паничног бегства изненађеног и збуњеног нерријатеља. Паника се пренесе и на непријатељске тобџије, који одступише остављајући топове онима који хоће и знају како треба гађати и мрети.

Заостале непријатељске батерије средише своју ватру на опасног противника — батерију на Бркинцу. Батерија је имала тога дана доста губитака: 14 људи и 16 коња, али према броју избачених зрна од стране непријатеља та је цифра сразмерно мала, што се објашњава рђавим руковањем ватре од стране непријатељских артиљеријских официра и неискуством то им је био почетак ратовања.

6-ти август

У току ноћи од 5/6 августа, командант У-ог прекобројног пука реши се да препадом заузме „Косанин град“. У том циљу одвојен је вод артиљерије, који ће, на рукама гуран, без запреге пратити пешалију и узети учешћа у препаду.

Бог нам је био на руци, страховита грмљавина и пљусак, који настаде, заглушише уши противиику, те није чуо котрљање и гурање топа.

Први делови пешадије са српским, неодољивим „ура“ пробише се и узлетеше на „Косанин град“. За првом групом следовала је друга, трећа и тако редом. Топ је чинио своје.

Остала три топа у галопу излетеше у свануће на отво-