Ратник

ЗАДАТЦИ У ВОЈНОМ САНИТЕТУ 55

одмет да организација војске у најгрубљим цртама буде и саставни, управо уводни, део ратне санитетске службе.

Као специфична ратна појава је и тровање гасовима у маси. Појединачна тровања, хронична и прешна, дешавају се у миру мање више појединачно у фабрикама са отровима и љековима, при преради метала и т. д., али са толико разноврсних гасова и у маси готово никако.

Због тога је потребна нарочита студија тих гасова од стране војног санитета, њиховог дејства и мера предохране од њих. Ако би настава војне медецине обухватила и тровање са гасовима, онда би тај одељак требало додати ратној санитетској служби, у толико пре што се ратна санитетска служба дотиче и појединих олељака ратне хирургије и санитације.

За практично упознавање са ратном санитетском службом и за њено практично примењивање служи и санитетска тактика. Она практично решава на карти задатак, у колико се то може решавати на основу података, што их даје карта. И ако је санитетска тактика, као примењена ратна служба, потребна за све санитетске официре а нарочито за више положаје у санитету војном, ипак је прерано даи тај предмет уђе у програм насгаве за медицинаре. Са њом треба да се лекари најраније упознаду за време служења у кадру.

4.

Познавањем та три предмета лекар се оспособљава да у случају рата може бити употребљен као одличан санитетски официр. Но и у миру у војсци његова је употреба знатно проширена, јер се он на тај начин раније упознао са многим специјалним војно санитетским предметима.

Одбор за утврђивање и изједначење програма наставе за медецинске факултете у краљевини С. Х. С, који је радио у јулу месецу т. год. у Загребу, усвојио је предњи програм највећим делом, како га је потписати у споразуму са начелником санатета и другим војним лекарима изнео на решавање.

Рекао сам највећим делом. Што се тиче ратне хирургије и ратне службе није било никаквих важнијих измена; једино је око санитације у рату вођена детаљнија дискусија. Професор Батут је заступао гледиште да треба предавати војну хигијену а не примењену хигијену у рату: санитацију у рату.

Наше је гледиште, да треба медицинари да се упознаду са санитацијом онако, како је то изнео и схватио енгл. пуков. Кејеап у своме делу „Запшаноп шуаг“, (санитација у рату) 3. изд. 1919. год. Многи од нас су учили војну хигијену и полагали из ње испит, па смо је опет недовољно примењивали, не знајући практичну хигијенску вештину—санитацију. Да напо-