Ратник

ОДЛОМАК ИЗ ЛУДЕНДОРФОВИХ „РАТНИХ УСПОМЕНА“

— Са једном картом у прилогу П —–

· Таненберг

Писма ђенерала фон Молтке-а и ђенерала фон Штајна, који ме позиваху у Врховну Команду у Кобленц и који ми јављаху да сам одређен за начелника штаба 8. армије у Источној Пруској, добио сам 22. августа у 9 часова изјутра у штабу 2. армије, на пола пута између Вавра и Намира. Писмо ми је предао капетан фон Рошов.

Ђенерал фон Молтке писао је: „Једна нова и тешка мисија поверена вам је, можда још много тежа него заузеће Лијежа....... Ја не познајем никога, у кога бих имао пове-_ рења тако потпуног, као у вас. Може бити ви ћете још спасти ситуацију на истоку. Не замерите ми што сам вас позвао са места, где предстоји, може бити, решавајућа ситуација. Треба да учините ову жртву за отаџбину. Цар исто тако има поверења у вас. Природно, да ви не можете бити одговорни за оно што се десило. Али ваша ће енергија доћи да поправи оно сада непоправимо. Примите дакле ово наименовање, најчасније које може добити један војник. Мислим да ћете оправдати поверење, које се има у вас.“

Ђенерал фон Штајн, помоћник начелника штаба Врх. Команде и доцније министар војни, завршаваше своје писмо овим речима: „Ви треба дакле да идете. Државни обзири то захтевају. То је један тежак посао, али ви ћете у њему успети.“

Сазнадох још од капетана фон Рошова, да је ђенерал фон Хинденбург имао бити одређен за команданта, али се не зна да ли је са тим свршено и да ли је он на то пристао.

Поносио сам се. због свога новог задатка и поверења, које су ми писма изражавала. Био сам одушевљен због помисли, да могу у најтежој ситуацији и на решавајућем месту бити од користи своме цару, својој војсци и својој отаџбини. Љубав према отаџбини и верност краљу, као и свесност о

дужности, да сваки има да живи за породицу и за државу, то-ми.је наслеђе, које ми је завештано у родитељској кући.