Ратник

62 РАТНИК

Моји родитељи не беху богати. Поштење у раду није им донело велико богатство. У. великој економији и скромности водили смо уредан и срећан домаћи живот. Моји су родитељи имали само једну мисао: одгајити своје шесторо деце. Нека и овде они нађу израз моје захвалности.

Као млад официр био сам дужан да радим, да бих себи стекао частан положај. Моја нада у живот била је зато недостижна. У Весену, Виљемсхафену и Килу ја сам провео највећи део времена у својој скромној поручничкој соби, читајући ратну и општу историју и географију. Моја школска знања се развијаху. Постао сам поносан својом отаџбином и њеним великим људима. Код Бизмарка, оно што ја поштовах изнад свега, беше чврстина његовог карактера и јачина његовог стрпљења. Дело које је извршила наша династија за њену Пруску — Немачку, имао сам јасно пред очима. Верност са којом сам јој се заклео, претвори се у један дубок осећај пожртвовања. Битну важност наше војске и наше флоте за сигурност Немачке, која је увек била бојно поље европско, стављао сам на прво место, у колико сам дубље студирао историју. Гледајући око себе видео сам у исто време величину и важност посла, који је у миру извршила наша отаџбина за цивилизацију и хуманост.

Било је године 1904. када сам био одређен на службу у оперативну секцију Главног Ђенералштаба, када је у ствари почео мој рад за војску. Он је на моје заузимање завршен кредитом од једне. милијарде.

За дуго време по ратном распореду водио сам се као шеф оперативног бироа Врх. Команде. Ово звање, наравно, било је престало, када сам доцније одређен за команданта пука у Диселдорфу. Оно је припало моме замењенику у Гл. Ђенералштабу. Мој ратни распоред, као први помоћник начелника штаба 2. армије, интересантно беше ми се појавио због Лијежа, мада није за мене имао какву нарочиту драж.

Под вођством ђенерала фон Молтке-а учествовао сам у многобројним ђенералштабним путовањима, која су ми дала прилику да видим шта значи велики рат. Мој нови положај нуђаше ми прилику да покажем, да ли бих умео макариу ужем обиму остварити идеје првог помоћника Начелника Гл. "Ђенералштаба ђенерала фон Шлифена. Један војник шта има друго од рата да очекује Дубоко сам жалио, што ми овај положај беше поверен у критичном моменту за моју отгџбину.

Цело моје унутрашње биће и моја немачка душа даваху ми храброст за рад.

Четврт часа доцније био сам у аутомобилу да се кренем за Кобленц. Прошао сам кроз Вавр. Прошлога дана видео сам