Ратник

10 | | РАТНИК

биле и задње падине, које се нису могле запазити са француске стране. — Нападне трупе дошав пред ову линију ровова, нашле су препреку од жице потпуно неповређену. Сви покушаји да се она савлада остали су безуспешни. За напад на њу требало је сад понова отпочети спрему ватром, а за то је требало времена. Тако су операције прекинуте, — Непријатељ се дакле користио и сам искуством из ранијих напада и употребио одговарајућа срества за парирање.

Из наведене битке у Шампањи извучене су ове поуке:

а) — Да је при тадањем стању наоружања, снаге непријатељске и начину спреме артиљеријом врло тешко, тако рећи немогуће, да се једним нападом освоји више непријатељских утврђених положаја по дубини. — Јачина тих положаја лежи на првом месту у препречним срествима. Докле год ова не буду порушена, пешадијски напади, и најбоље вођени и најсилнији, не могу успети.

6) — Кад напад отпочне успешно, довољно је неколико часова да се прва линија освоји; али кад она падне, потребно је предузети напад на следећу линију. Тај напад може се извести само после поновне и дуге спреме. Непријатељ ће се користити овим застојем за довођење трупа и артиљерије ради одбране и да позади припреми и трећу линију, на коју ће, по заузећу друге, имати да се изводи напад на исти начив са истим тешкоћама. Ови узастопни напади изискују велики утрошак живе снаге, неизмерну потрошњу муниције, међутим нападом се може постићи дефинитивно повлачење непријатеља само ако овај не би имао да нам против-стави свеже снаге.

Утврђено је дакле;

1. — Да су застоји у току напада неопходни, на првом месту ради смене у борби истрошених пешадијских трупа, а по том и ради померања артиљерије у "напред, њеног регулисавања гађања и спреме напада на следећу ливију. — Отуда две противуречне погодбе: с једне стране, нужан застој ради припремања новог напада, с друге стране потреба да се ради брзо, те да се непријатељу остави што мање времена за против-мере.

2. — Да фортификацијске објекте и препречна срества треба порушити артиљеријом и пешадију упућивати у напад тек пошто тачна, јака и дуга спрема артиљеријском ватром буде потпуно припремила јуриш.

Раније, дакле, од пешадије је тражено да у нападу иде што може даље унапред; од сада њено наступање треба да се изводи систематски, управљајући се према успеху артиљеријске спреме,