Ратник

24 РАТНИК

она добије и буде снабдевена оном научном и материјалном спремом, са којом би могла одговорити својим многобројним дужностима2 Одговор је овде врло прост и кратак. Скоро ништа.

Опшше стање. — Имали смо једну инжињерску трупу од 10 чета, код којих су биле заступљене скоро све гране и специјалности, али само заступљене. На челу те трупе стајао је командант-инспектор. Док су инспектори свих осталих родова оружја били у Београду, на домаку и пој руком Министра Војног, за инспектора инжињерије тамо није било места и он је био послат у Ниш. Толико се осећала потреба за рад са њим, толико је брига о напретку овога рода оружја занимала и освајала пажњу на меродавним местима! Да би овај инспектор могао што рацити са својим министром и другим меродавним факторима, да би што могао ргферисати и предложити у циљу спреме, напретка и усавршавања рода оружја на чије је чело био постављен, морао је и за најмање питање прво имати одобрење за долазак у Београд! Као што се види, сваки контакт главног представника овога рода оружја са представницима војске: Министром Војним, Главним Ђенералштабом и осталим инспекгорима био је уништен, а свака веза прекинута. Инжињерска трупа је остављена сама саби; па, далеко од очију, далеко и од срца! — Додајте још томе, да је тај инспектор био свега са једним или два официра на служби, без икаквог другог персонала: одбора, комитета или тако нешто, који би имао искључиву дужност да стално прати и студира организацију и рад страних војсака и њихову спрему, да прати литературу и напретке на пољу технике уопште, да прикупља, сређује и разрађује разне податке, — који би, дакле, служио да инспектора помогне у раду на унапређењу рода оружја, — биће јасно шта је сам инспектор, са 1—2 официра на служби, могао поред редовне дужности прикупити, пренети и дати своме роду оружја! За то се и цео посао кретао око отправљања текућих послова и око копирања, прекрајања и прештампавања старих пионирских правила издатих још 70-тих година за време министровања ђенерала Косте Протића. Зато и није чудо, које још дан дањи траје, да имамо цео један род оружја, да он постоји већ 58.година, а да још нема свих својих потребних правила, упута и прописа за извођење наставе и вршење обуке! Нпр. железничари, минери, пионири и понтонири немају још свих својих правила по којима треба да изводе' стручну, техничку наставу. А телеграфисти! — они у опште још немају никаквих својих правила! Официри-наставници служе се. неким забелешкама и преводима, којима се не зна порекло ви аутор, и тако то прелази са колена на колено по неком спонганом договору и традицији. Да ли су коме